Ni nekoliko meseci nakon pada nadstrešnice nije podignuta valjana optužnica protiv navedenih lica koju bi krivično pretresno veće Višeg suda u Novom Sadu moglo da potvrdi, uz sav trud tužioca Slobodana Josimovića, koji je napregao sve svoje sposobnosti, i uz svu pomoć koju mu pružaju Lepotić i Dolovac.
Kako bi onemogućio da se sve dokazne radnje sprovedu pravilno i do kraja, tužilac Josimović je odmah sledećeg dana naložio da se ostaci nadstrešnice uklone sa lica mesta, što je pobudilo brojne kontroverze oko toga da li je uviđaj obavljen kako treba i da li su materijalni dokazi fiksirani na pravi način radi budućih eventualnih veštačenja, a ostalo je nejasno koji je bio razlog za hitnost da se ove stvari uklone tim pre što se stanična zgrada i dan danas ne koristi za svoju osnovnu namenu.
Planove im je pokvarilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je formiralo svoj predmet, započelo svoju istragu i u februaru 2025. godine uhapsilo i zadržalo ukupno petoro lica neposredno odgovornih za pad nadstrešnice i to menadžerku u preduzeću i četiri člana komisije za tehnički prijem koji su utvrdili da je zgrada Železničke stanice u Novom Sadu bezbedna za upotrebu što je i dovelo do njenog otvaranja za rad 05.07.2024. godine, iako nisu izvršili kontrolu ispunjenosti uslova za izdavanje radne dozvole, nako su uočeni rizici od pada nadstrešnice u vidu pukotina i ugibanja na njenoj konstrukciji. Saopštenje za javnost Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je izazvalo veliko uznemirenje kod Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića, koji su se uplašili da bi kako istraga bude odmicala oni sledeći mogli biti uhapšeni, a da bi istraga mogla dovesti do toga da Goran Vesić bude pušten na slobodu, što bi kompromitovalo napore Zagorke Dolovac i Branislava Lepotića da odgovornost za pad nadstrešnice direktno povežu sa vladajućom strukturom i onemogućilo sprovođenje njihovog plana za izvođenje državnog udara.
Spasonosno rešenje im je ponudio glavni javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić, koji je fingirao predistražni postupak u svom tužilaštvu i poslao Zagorki Dolovac dopis kojim traži da se predmet njemu dodeli u rad. Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac hitro reaguje, brutalno zloupotrebljava svoja ovlašćenja i donosi početkom marta 2025. godine Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu kojim zahteva od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da predmet prepusti Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Više javno tužilaštvo u Beogradu izjavljuje prigovor na opšte uputstvo, ali ga hitro odbija Komisija VST za odlučivanje o prigovorima na opšta uputstva. Da bi stvar bila mnogo jasnija, dominantnu ulogu u toj Komisiji ( nako nominalno nije njen predsednik ) ima javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Zorica Stojšić, siva eminencija u javnotužilačkoj organizaciji koja ima ogroman uticaj i čija je uloga da se postara da se sva naređenja Zagorke Dolovac izvršavaju, dok su ostali članovi Komisije takođe poslušnici Zagorke Dolovac.
Komisija odbija prigovor, ali to ne znači da su obavezno uputstvo Zagorke Dolovac i stav Komisije zakoniti i pravilni. Naprotiv, dok je trajalo odlučivanje o obaveznom uputstvu, Više javno tužilaštvo podiže optužnicu koji je Viši sud u Beogradu potvrdio, jer do njega pipci Zagorke Dolovac ne mogu da dosegnu. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je pokušalo da sabotira potvrđivanje optužnice, šaljući dopise sudu u kojima navodi da je optužnica nepravilno sastavljena, da nije ni mogla biti podignuta nakon izdavanja obaveznog uputstva itd. ali Viši sud u Beogradu nije uvažio njihove tvrdnje.
Inače, ovo je jedinstven slučaj u istoriji javnih tužilaštava da jedno tužilaštvo pokušava da sabotira optužnicu koju je podiglo drugo tužilaštvo. Međutim, šteta je napravljena, kontrola nad optuženjem je prešla u Nenadićeve ruke i sigurno je da će pokušati da je sabotira i u daljem toku postupka, a Milošević i Bojović su mogli da odahnu bar za neko vreme.
Nakon objavljivanja fotografije na kojoj su Nenadić, Bojović, Milošević, Đokić i ostali, počelo je klupko da se razmotava i da se otkriva uloga Bojovića i Miloševića u padu nadstrešnice.
Inače, Nebojša Bojović je kao predsednik skupštine akcionara privrednog društva "Infrastruktura železnice" potpisao izveštaje o radu tog preduzeća od 29.04.2024. godine, 26.07.2024. godine i 31.10.2024. godine kojima je garantovao da je zgrada Železničke stanice Novi Sad bila bezbedna dana 05.07.2024. godine kada je otvorena nakon rekonstrukcije i kada su putnici mogli da počnu sa njenim korišćenjem. Osim toga, dana 10.11.2023. godine,
Nebojša Bojović je potpisao ovlašćenje za preduzeće "Infrastruktura železnice" da sa kompanijom "Srbijavoz" potpiše ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture kojim, između ostalog, garantuje i da su stanične zgrade bezbedne za ulaz, izlaz i boravak putnika, a važenje tog ugovora je bilo vezano za period 10.12.2023. 14.12.2024. godine ( podsećamo, pad nadstrešnice se dogodio 01.11.2025. godine ). Izvršni direktor "Infrastrukture železnice" koji je upravo bio nadležan za bezbednost pruga i staničnih objekata bio je još jedan čovek sa fotografije Milutin Milošević. Dakle, njih dvojica su direktno garantovali da je zgrada železničke stanice u Novom Sadu bezbedna za putnike i zaposlene.
Ovi ugovori su bili poznati tužiocima Lepotiću i Dolovac, kao i Josimoviću, ali su namerno sakriveni, tako da nisu ušli u spise, već se uporno sva krivica za pad nadstrešnice svaljuje na bivšeg ministra Vesića i njegovu pomoćnicu Anitu Dimovski kao i bivše direktore Jelenu Tanasković i Nebojšu Šurlana, iako oni nisu svojim aktima garantovali da je Železnička stanica u Novom Sadu bezbedna za korišćenje. Dokazi o ovome se svakodnevno pojavljuju u javnosti, prvenstveno zahvaljujući angažovanju advokata Vladimira Gajića, koji je ove dokumente pronašao i objavio ih na svojim profilima na društvenim mrežama.
U međuvremenu se u javnosti pojavila informacija da je upravo Milutin Milošević dana 18.03.2022. godine kao izvršni direktor preduzeća "Infrastruktura železnice" izdao telegram br. 138F, kojim je naložio da se infrastrukturni objekti, pa samim tim i zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ( računajući i nadstrešnicu ) koriste i tokom rekonstrukcije, čime je garantovao da su bezbedni za upotrebu od strane putnika, zaposlenih i drugih lica koja se tamo zateknu i faktički preuzeo odgovornost za sve što se povodom toga desi.
Na fotografiji je, da podsetimo, prikazano još jedno lice, zaposleni u preduzeću "Eviden doo" Jovan Tomović, koji nije toliko eksponiran u javnosti kao Đokić, Nenadić, Bojović, Milošević ili Bodiroga, ali njegovo preduzeće se bavi održavanjem informacionog sistema "SAPO" koji koriste pravosudni organi na trvom mestu sva javna tužilaštva u Srbiji, što je potencijalno opasno jer može neovlašćeno ulaziti u baze podataka i izvlačiti informacije o pojedinim predmetima, a ih zloupotrebljavati dostavljajući ih medijima koji vode antidržavnu politiku ili blokaderski nastrojenim političarima poput Đokića, Bojovića, Bodiroge, ali i drugih.
Autor: D.B.
