AKTUELNO

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Nikoljdan. U kalendaru SPC ovaj dan, Sveti Nikolaj, arhiepiskop mirlikijski čudotvorac, je obeležen crvenim slovom.

Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji. Obično za Nikoljdan pola Srbije slavi, dok druga polovina ide na slavu. Zašto je to tako teolozi ne mogu da objasne, ali ono što ističu jeste da se Sveti Nikola smatra zaštitnikom dece, putnika, učenih ljudi i mornara. Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara.

Veruje se da će svako žensko dete rođeno dan uoči Nikoljdana imati veoma srećan brak.

Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku. Na pravoslavnim ikonama prikazan je kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, pišu Novosti.

Postoji nepisano pravilo da na današnji dan domaćini mogu samo da pripremaju hranu, dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan nakon slave.

Foto: Printscreen

Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpoznatijih svetaca. U znak sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Zbog svoje velikodušnosti i darivanja, na pričama o Svetom Nikoli zasnovan je lik Deda Mraza.

Darivanje dece, pomaganje onima koji nemaju

Sveti Nikola je simbol darivanja, pravdoljublja, mira i spokoja, a za njega se vezuje i običaj potajnog stavljanja poklona u dečije cipele veče uoči slave, jer je on sva svoja dobročinstva vršio tajno.

Kako je životni ideal Svetog Nikole bilo pomaganje siromašnima i deci, običaj da se i na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima, ali i onima koji nemaju, koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

Sveti Nikola, preteča Deda Mraza

Ova legenda datira iz vremena kada je ovaj svetac bio ugledni sveštenik, nakon što je nasledio strica na mestu episkopa. Njegovi roditelji su umrli, a Nikola, koji nije mario za materijalne stvari, počeo je da deli imanje svojih rodtelja siromašnima.

U Patri je tada živeo jedan ugledan i bogat čovek, koji je kasnije izgubio službu i sav imetak. Taj čovek imao je tri ćerke koje su bile izuzetno lepe, oskudica je bila toliko velika da on nikako nije mogao da ih uda jer nije imao miraz pa je odlučio da, zbog strašne nemaštine, kuću pretvori u mesto bluda.

Sveti Nikola saznao je za to pa je uzeo vrećicu, napunio je zlatnicima, umotao je u platno i prišunjao se noću kući ovog nesrećnog čoveka, ubacio je vreću kroz prozor. Otac se jako začudio kada je ujutru našao toliki novac, i pripisavši to milost Božijoj, rešio je da ga da u miraz najstarijoj kćeri. To isto ponovilo se i sa drugom ćerkom.

Po prvoj verziji čovek je naslutio da će se dobrotvor pojaviti ponovo kako bi mu ostavio novac da uda i treću ćerku pa ga je u zasedi čekao nekoliko noći. Kada je Sveti Nikola došao da po treći put ostavi svoj dar, čovek je iskočio iz zasede i prepoznao je Svetog Nikolu. Svetitelj ga je tada zakleo da o njegovom dobročinstvu ništa ne govori pa mu je otkrio i mnoge pouke.

Prema drugoj verziji legende, Nikola je video da ga otac devojaka čeka u zasedi. Kako ne bi bio otkriven, dosetio se da se popne na krov i da zlatnike ubaci kroz dimnjak. Čarape su se sušile na otvorenom ognjištu, pa su zlatnici padali pravo u vatru. Mnogo vekova kasnije, kod nas će se razviti mit o Božić Bati, pandan tome u zapadnoj kulturi jeste Deda Mraz.

Na Sredozemnom moru je svaki brod imao ikonu Svetog Nikole, a na dan njegove smrti, 19. decembra, po pravilu se nije isplovljavalo u njegovu čast, prenosi 021.

Ako otac deli slavu sinovima Još jedno od pravila koje nalaže verovanje i tradicija jeste da, ukoliko otac deli slavu sinovima, jeste da jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu kao dan obeležavanja svog sveca. Sveti Nikola se u hrišćanskoj tradiciji smatra za jednog od najstarijih svetaca, a u zapadnom i istočnom hrišćanstvu veruje se da je on čudotvorac.

Autor: Jovana Nerić