AKTUELNO

Bivši američki predsednik Donald Tramp ranjen je na predizbornom skupu u Batleru u saveznoj državi Pensilvanija kada je na njega sa uzvišenja zapucao dvadesetogodišnji izvršilac. Donald Tramp je pukom srećom ostao živ kada ga je metak okrznuo u predelu uha.

Pokušaj atentata na bišeg američkog predsednika Donalda Trampa

Foto: Tanjug AP/Gene J. Puskar

Zvanična saopštenja navode da se radi o usamljenom izvršiocu koji je pucao iz očeve puške. Nisu još poznati motivi izvršioca ovog zločina, ali još jednom se pokazalo da široka rasprostranjenost i laka dostupnost oružja u Americi ide u prilog potencijalnim izvršiocima napada sa aspekta operativne sposobnosti. U svojoj analizi profesor bezbednosti Ilija Životić ističe ograničene resurse kojima raspolaže tim za obezbeđenje bivšeg predsednika. Nekoliko agenata je zaduženo za prvi, najuži perimeter - neposrednu zaštitu i oni kontrolišu da neko iz prvih redova ne napadne štićeno lice. Za prostor van tog perimetra u dubini do oko 200 m zadužena je lokalna policija. Ono što je dosadašnja praksa pokazala u obezbeđivanju ovakvih i sličnih skupova jeste da svaka lokalna policija ima brojna ograničenjenja u pogledu sposobnosti za realizaciju ovakvih zadataka zbog čega obezbeđivanje ove vrste skupova predstavlja svojevrsnu organizacionu i logističku noćnu moru za menadžment lokalnih policijskih službi. Ono što za lokalni policijski personal predstavljalo dodatni problem jeste okolnost da ovakvi događaji daju jedinstvenu priliku posetiocima i samim policijskim službenicima da uživo vide bivšeg predsednika Trampa, zbog čega ej pažnja većine njih bila usmerena u pravcu bine i slušanja govora, a ne u smeru kontrole i nadgledanja mase. Životić u svojoj autorskoj analizi zaključuje da su istu grešku napravili lokalni policajci koji su obezbeđivali skup slovačkog premijera Fica tokom koga je atentator uspeo da puca iz mase prisutnih.

Foto: Tanjug AP/Radovan Stoklasa/TASR

Pored dodatnog zaoštravanja političkih prilika i polarizacije u političkom društvu SAD, ovaj incident je već postao predmet teorija zavera i dezinformacija. Od strane Rusije sponzorisana propaganda akitvno radi na tome da ceo incident dovede u kontekst rata u Ukrajini, dok je svojevremeno Vladimir Putin izjavio da bi Rusiji više odgovarao izbor Džozefa Bajdena za predsednika. Zbog velikog broja dezinformacija i teroija zavera čitav incident će morati veoma brzo da dobije institucionalni i politički epilog. Predstavnički dom SAD je već najavio da će raspravljati o svim okolnostima koje su dovele do pokušaja atentata, a i mogućih propusta koji su nastali. Aktuelni predsednik Džozef Bajden je odlučio da naredi dodatno obezbeđenje za bivšeg predsednika i osudio akt nasilja. Po prvi put posle dužeg vremena Bajden i Tramp su imali telefonski razgovor, oba rivala su najavila spuštanje nivoa oštrine svoje retorike, a eksperti ukazuju da će ispunjavanje ovog obećanja od strane predsedničkih kandidata na američkim izborima odrediti dalji pravac podela u američkom društvu.

NATO poslao snažnu poruku: Ruska agresija neće proći

Tokom Samita NATO povodom 75. godišnjice postojanja najvećeg vojno-političkog saveza u istoriji, lideri zemalja alijanse poručili su iz Vašingtona da demokratski svet neće prihvatiti jezik i rezultate agresije totalitarnih režima u svetu. Lideri NATO bili su fokusirani na nekoliko najznačajnih izazova za globalnu bezbednost i odbranu demokratskih vrednosti. Alijansa je pokazala jedinstvo u pogledu zaštite evropskih saveznika, razvoju partnerstava u Indo-pacifičkom regionu i nastavku dugoročne pomoći Ukrajini u nastojanju da očuva svoju nezavisnost i teritorijalni integritet pod pritiskom protivpravne agresije Ruske Federacije.

Foto: Pixabay.com

NATO je najavio pomoć Ukrajini u vrednosti od 40 milijardi dolara za narednu godinu i održive nivoe bezbednosne pomoći kako bi Ukrajina pobedila, a tokom samita definisani su i mehanizmi za efikasniju isporuku vojne pomoći u skladu sa akutnim potrebama ukrajinskih snaga na frontu. U deklaraciji u vezi sa Ukrajinom saveznici su se obavezali da podrže Ukrajinu na putu ka evroatlantskim integracijama koje podrazumevaju i članstvo u NATO-u, a pozivnica za pridruženje Kijevu biće poslata kada se članice oko toga saglase i kada se za to steknu odgovarajući uslovi.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govorio je o obimnom paketu pomoći Ukrajini koji u ovoj fazi obuhvata jačanje kapaciteta protiv-vazduhoplovne odbrane Ukrajine i isporuku aviona F-16 za koje je obelodanjeno da su već na putu za Ukrajinu i da će već tokom leta započeti njihovo dejstvo u vazdušnom prostoru ove zemlje.

Posebnu pažnju lidera članica NATO i radnih tela alijanse privukla je borba protiv hibridnih pretnji - dezinformacija i sabotaža čemu će u narednom periodu biti posvećena posebna pažnja.

Mesto u završnoj deklaraciji našao je i region Zapadnog Balkana za koji je istaknuta posvećenost alijanse očuvanju mira i stabilnosti što je pozicija koja se poklapa sa nastojanjem Srbije kao ključne investicione destinacije u regionu i zemlje od ključnog značaja za regionalni mir i stabilnost.

Ukrajina – dečja bolnica na meti ruskih raketa

Samo dan pre početka samita NATO u Vašingtonu, Rusija je 8. jula ispalila krstareću raketu Kh-101 na Dečju bolnicu Okmatdit u Kijevu, najveći evropski zdravstveni objekat za decu i mlade, zajedno sa više drugih ciljeva u glavnom gradu Ukrajine. Do sada je Rusija izvela preko 600 napada na zdravstvene objekte širom Ukrajine čime se bliži svom rekordu od preko 1000 napadnutih bolnica širom Sirije. Da je reč o ruskoj krstarećoj raketi Kh-101 potvrdili su nezavisni eksperti, pronađeni delovi i podaci iz otvorenih izvora. Ovaj napad je sličan napadu prethodne godine koji se takođe dogodio dan uoči NATO samita.

Foto: Tanjug AP/Francisco Seco

Na NATO samitu, američki predsednik Džozef Bajden je objavio isporuku pet strateških sistema protivvazdušne odbrane Ukrajini. Ova donacija je plod napora SAD, Nemačke, Holandije, Rumunije i Italije, a reč je o dodatnih tri sistema Patriot doniranih od SAD, Nemačke i Rumunije, Holandija i drugi daju delove da se osposobi jedna baterija dok Italija isporučuje sistem SAMP-T. Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da su F-16 avioni iz Danske i Holandije na putu za Ukrajinu.

Nedavno je grupa desnog centra EPP u Evropskom parlamentu pozvala da zapadna vojna podrška Ukrajini dostigne 100 milijardi evra (108 milijardi dolara) godišnje, predlažući da zapadne demokratije izdvajaju 0,25% BDP-a za vojnu pomoć ovoj zemlji koja je ugrožena ruskom agresijom.

Dodatni pritisak na Rusiju povodom njene agresije na Ukrajinu došao je i od strane GS UN koja je većinom od 99 glasova za i svega devet protiv izglasala rezoluciju kojom se zahteva povlačenje ruskih snaga iz najveće evropske nuklearne elektrane Zaporožje i njeno vraćanje pod kontrolu Ukrajine. Rezoluciju su podržale sve članice EU uključujući i Mađarsku, a za ovaj dokument glasala je i Srbija dosledno braneći principe međunarodnog prava, Povelju UN i nepovredivost teritorijalnog integriteta suverenih država.

Evropska unija uvela carinu na kinesku nelojalnu konkurenciju – električna vozila na meti novih nameta

Evropska komisija saopštila je da je nakon devet meseci od pokretanja istrage protiv subvencija po službenoj dužnosti, vela privremene kompenzacione carine na uvoz električnih vozila na baterije (BEV) iz Kine. Na osnovu istrage, Komisija je zaključila da lanac vrednosti BEV-a u Kini ima koristi od nepravednog subvencionisanja, što predstavlja pretnju od ekonomske štete proizvođačima BEV-a u EU. Istraga je takođe ispitala verovatne posledice i uticaj ovih mera na uvoznike, korisnike i potrošače BEV vozila u EU. Zaštitne mere EU otvaraju nove mogućnosti za snabdevače i proizvođače litijuma i električnih vozila u okviru bezbednih i politički prijateljskih lanaca snabdevanja. Trgovinski rat u domenu zelene tranzicije predstavlja šansu za Srbiju da bude deo evropskog rešenja i stvori potpuno novi lanac vrednosti zasnovan na industriji u okviru rudnika litijuma “Jadar”.

Foto: Pixabay.com

Konsultacije sa kineskom vladom intenzivirane su poslednjih nedelja, nakon razmene mišljenja između izvršnog potpredsednika Valdisa Dombrovskisa i kineskog ministra trgovine Vang Ventaoa. Kontakti se nastavljaju na tehničkom nivou u cilju postizanja rešenja kompatibilnog sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, koja na adekvatan način rešavaju probleme koje je istakla Evropska unija. Svaki dogovoreni ishod istrage mora biti efikasan u rešavanju identifikovanih štetnih oblika subvencionisanja.

Pojedinačne dažbine koje se primenjuju na tri kineska proizvođača iz uzorka su BYD: 17,4%, Geeli 19,9% i SAIC: 37,6% što će na EU tržištu značajno povećati cenu električnih automobila ovih kineskih proizviođača pomognutih prikrivenim subvencijama kineske vlade koje su zabranjene pravilima STO.

Evropska unija nastavlja da ulaže u Zapadni Balkan

Novi investicioni paket za Zapadni Balkan u okviru ekonomsko-investicionog plana EU obuhvata 68 važnih investicija i 1,2 milijardi evra podrške, od čega je 300 miliona evra grantova. Novi investicioni paket obuhvatiće osam investicija u železnički saobraćaj, snabdevanje vodom i podršku privatnom sektoru. Ćak 186 miliona evra opredeljeno je za železnički Koridor 10 u Srbiji za deonicu Beograd centar - Velika Plana. Evropska unija ostaje najveći pojedinačni donator razvoju Srbije sa više od 1500 projekata u 17 sektora sa više od 4 milijardi evra doniranih sredstava u prethodnih 10 godina.

Autor: P. J.