Prozor hotelske sobe iz malog, šarmantnog hotela „Marina” u Fažani gleda pravo na luku, načičkanu mnogobrojnim brodicama lokalnih ribara.
Odatle sam mogao da posmatram kako su već od ranog jutra krenule kolone posetilaca sa raznim obeležjima i zastavama u posetu obližnjim Brionima. Sasvim slučajno se dogodilo da je u pitanju bio 25. maj. Nekada se na taj dan slavio praznik Dan mladosti. Praznik sa reputacijom, piše Branislav Mamić, Ekonomista, preduzetnik i putopisac.
Subota, predivno vreme na obali mora kakvo samo maj može da podari. U reci ljudi koji su strpljivo čekali da se ukrcaju na brod koji će ih prevesti do Briona većina je u životnoj dobi da se verovatno seća šta je značio taj dan.
Titov rođendan. Mada je pravi datum njegovog rođendana nešto drugačiji. Ne tako duga plovidba, koja traje nepunih 20 minuta, sa palube broda otvara predivan pogled na Fažanu. Sve se to dešava uz obaveznu pratnju, ciku i galamu lokalnih galebova, prilično strpljivih ne bi li dobili koju mrvicu za jelo. Ipak je praznik.
Nakon silaska sa broda, a bilo je neko rano popodne, na molu se već koncentrisala velika grupa putnika koji su čekali na povratak u Fažanu. Tih 50-ak metara mola su kao nekakav granični prelaz, pa zapravo, dok hodate, imate osećaj da vas brod nije doveo na drugo mesto, već da ste doplovili u drugo vreme.
Sve je nekako u svečanom ruhu, kao da ste se zadesili tamo usred posete neke strane delegacije koja odlučuje šta će se desiti novo u svetu… Neko novo nesvrstavanje. Nekakav poseban mir i tišina vladaju među raskošnom vegetacijom, koja uz to šapuće, ne želeći da remeti tu neobičnu tišinu koju je sama proizvela.
Te 1893. godine počinje bajka, kada je austrijski industrijalac Paul Kupelvizer kupio ostrva Brioni, tadašnji deo Italije. Pretvorio ih je u jednu od najekskluzivnijih destinacija za odmor u Evropi tog vremena, izgradivši vile, dva luksuzna hotela, parkove, golf teren sa 18 rupa, hangare za hidroavione i zatvoreni bazen sa grejanom morskom vodom.
Na ostrvo su uvedene brojne vrste životinja i ptica. Uspeo je austrijski vizionar ovaj arhipelag preobraziti u prestižno mondensko letovalište evropske i svetske aristokratije.
Vladala je tada na ostrvu malarija, od koje se zarazio i sam vlasnik. Pomoć u rešavanju problema malarije na ostrvima zatražio je od slavnog nemačkog naučnika Roberta Koha.
Koh se odazvao molbi i posetio Brione sa nekoliko svojih asistenata kako bi proučili i suzbili ovu opasnu bolest. Odrađene su sve potrebne mere, isušivanje i zatrpavanje močvara, što je doprinelo rešavanju problema sa malarijom. I sada mu se ime spominje na ostrvu sa velikim poštovanjem.
Oduvek je ovo mesto karakterisao luksuzan način života. Tragove svog postojanja na ovim ostrvima ostavili su i stari Rimljani, čije građevine su još uvek vidljive i atraktivne, sa ostacima raskošne rimske vile opremljene kupatilima, hramom i privatnim bazenima.
Neke informacije govore da je u godinama koje su prethodile Prvom svetskom ratu Brione posećivalo 50.000 turista godišnje. Još početkom 20. veka tu su se odmarali austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand, slikar Gustav Klimt, kompozitor Rihard Štraus, književnici Džordž Bernard Šo i Tomas Man.
Jugoslavija je izabrala istarski arhipelag Brioni za jednu od zvaničnih rezidencija predsednika Tita. Na terasi rezidencije „Bijela vila” osnovan je Pokret nesvrstanih od strane Tita, Nehrua i Nasera.
Narednih godina Josip Broz je na Brionima ugostio više od 90 državnika iz 60 zemalja i nebrojene parlamentarne delegacije. Šetali su Brionima i francuski predsednik Šarl de Gol, vijetnamski predsednik Ho Ši Min, nemački kancelar Vili Brant, Leonid Brežnjev, Vinston Čerčil, Nikita Hruščov, egipatski predsednik Sadat, kraljica Elizabeta II, Sadam Husein, Fidel Kastro, Ričard Barton, njegov alter ego iz filma „Bitka na Sutjesci”, Đina Lolobriđida, Naomi Kembel, Anđelina Džoli i mnogi drugi nepomenuti, koji su, svakako, imali razlog da dođu na Brione.
Šepuri se tu i „kadilak eldorado” iz 1953. godine. Dugačak 5,6 metara, širok dva metra. Parkiran ispred muzeja, podseća na nekakvog velikog kućnog ljubimca koji uporno čeka da mu se gazda vrati. Najpoznatija fotografija ovog ljubimca svakako je ona kada Josip Broz vozi Sofiju Loren i Elizabet Tejlor.
Za 40 godina relativne izolacije vreme na ostrvu kao da je stalo. Dan-danas je arhipelag ostao sačuvan, prirodni, zeleni raj. Netaknuta priroda sa skoro 700 biljnih vrsta, sa jelenima, muflonima, zečevima, vevericama i paunovima, zebrama naviklim na prisustvo ljudi. U miru posmatraju jedni druge.
„Bijela vila” i vojni objekti nisu otvoreni za posete, jer predstavljaju rezidencijalne objekte, ali svakako bi trebalo zagrliti maslinu staru 1.600 godina, jednu od najstarijih na Mediteranu, obići inspirativnu galeriju skulptura na otvorenom, koje pripadaju različitim stilovima i vremenima, pomirisati mediteranski vrt i, svakako, dotaći „Živu vodu”, spomen-obeležje vodi koja izvire sa dubine od 251 metra.
Na Brionima možete igrati tenis, golf, voziti bicikl, iznajmiti električni automobil, kajak, dok ćete podvodni svet najbolje doživeti ronjenjem. Ili možete samo stati i duboko udisati.
Ali pre svega – posvetite se u potpunosti jedinstvenom miru koji nudi celo ostrvo, destinacija sa ozbiljnom svetskom reputacijom.
Autor: Snežana Milovanov