'Ljudi su VRIŠTALI' Ispovest novinarke sa Trampovog mitinga: Bila sam metar udaljena, kada sam čula prve pucnje

"Čim me je ugledao, rukovali smo se", to je stvar koju političari rade, poznavanje, tplina ili lažna toplina, ali on je bolji. Čini se kao da to misli. "Salena, tako je sjajno vidimo se. Kako si? Kako su svi ti unuci?".

Donald Tramp se uvek seća moje unuke. Imam ih četvoro. Poslednji put kada sam razgovarala o s njim, telefonom ovog proleća, rekla sam mu o svom najmlađem unulu - Roku. On je odgovorio: "I ja volim svoje unuke. Volim da sam u njihovoj blizini".

Bilo je nešto pre šest sati u subotu kada me je pozdravio. Spremao se da izađe na binu na miting oko 50 milja od mog rodnog grada Pitsburga. U šatoru sa mnom je bilo 40 lokalnih policajaca — muškaraca i žena.

Salena Zito: ‘I Was Four Feet Away When I Heard the Bullets’ https://t.co/c3hV22G8EO pic.twitter.com/novD89JCCa

— Lori Geishecker (@lorigeishecker) 14. јул 2024.

Mnogi od njih su mu rekli da se raduju što će on biti predsednik.

"Hvala vam puno na vašoj usluzi", rekao im je.

Tramp je bio odlično rapsoložen. Na ovakvim mitinzima uvek je. Ovo su ljudi za koje sam primetila da Tramp, milijarder, povezuje sa plavim kragnama o čemu sam pisala u kampanji 2016.

Nisu ga shvatali bukvalno, kao što sam tada navela. Ozbiljno su ga shvatali. Pre osam godina osvojio je ovaj okrug za 65 odsto glasova. Osvojio ga je ponovo, istom razlikom, 2020. Uprkos šestom januaru, uprkos njegovoj osudi za krivično delo, podrška ljudi u ovom uglu Pensilvanije nije smanjena.

Masa se formirala na prostranom polju pet sati pre nego što je on stigao. Čak i po vrućini od 32 stepena Celzijusa, čekali su ga. Klinci. Starci u invalidskim kolicima. Mahali su natpisima: "Tramp 2024. "Džo Bajden: Otpušten si".

Slušali su muziku. Čuli su govore. Ukrajinski sveštenik je dao uvod. Dok su čekali, gomila je porasla na 30.000 ljudi. Zatim je Li Grinvud zabrujao kroz zvučnike: "Bože blagoslovi SAD".

Tačno oko 18 časova, Tramp se pojavio na crvenoj stazi, u svom poznatom plavom odelu i MAGA kačketom, mašući svojim fanovima. Uzbuđenje je poraslo do vrhunca dok je koračao ka podijumu.

Bila sam metar od bine u prolazu sa još petoro novinara. Moja ćerka, fotograf, bila je pored mene. Njen muž je bio pored nje. Tramp je počeo da govori. Šest minuta kasnije začula se buka. Bang, bang, bang.

Neki ljudi u gomili su možda pomislili čuli su vatromet. Ali znala sam tačno šta je to. Posedujem pištolj. Pogledala sam predsednika. okrznuo mu je uho. Bila sam šokirana kada sam videla krv na njegovom licu. Crvena mrlja preko njegovog obraza.

Odjednom je bio okružen. Svi su pali. Moja ćerka je udarila o zemlju. Moj zet je ležao na njoj. Bacila sam se pored njih. Odmah se tu našao telohranitelj.

"Jesi li dobro? Da li si dobro?", ponovio je pitanje.

Usledila su još tir pucnja - bang, bang, bang!

Od tada sam videla snimke onoga što se dogodilo. Ljudi su vrištali. Ali sve čega se sećam da sam čula bila je jeziva tišina. Sa takvom gužvom, očekivali biste pandemonijum, stampedo. Ali nikada nisam imala osećaj haosa.

Tramp je za nekoliko sekundi bio na nogama, iako mu je crveni kačket pao sa glave. Bio je miran. Čula sam ga kako viče jednom od svojih službenika, "Uzmi moje cipele!".

Podigao je ruku u vazduh. Mislim da je povikao:

"Bori se!". Onda je definitivno uzviknuo: "USA".

Publika je to uzvratila uglas.

Bivši predsednik je odveden sa bine. Rečeno nam je da je prebačen u lokalnu bolnicu. Premestili su me kod drugih novinara. Još sam u šoku. Ne mogu da shvatim ništa od toga trenutno.

Kao novinar, uvek gledate 360 stepeni oko sebe u svakom trenutku ali za detalje, a ne za opasnost. Cela stvar je bila duboko dezorijentisana. Svi smo videli prikaze ovakve vrste nasilja - u filmovima ili dokumentarcima, ali kada to doživite, osećaj je drugačiji.

Nema zvučne podloge, nema vizuelnih efekata. Prosto je nestvarno. Ono što mi je postalo jasno jeste da ako je neko odlučan da izvrši akt političkog nasilja, oni će naći način.

Ranije tog popodneva, pre pucnjave u kojoj su poginule dve osobe, uključujući i napadača, pitala sam jednog 11-godišnjaka:

"Da li je ovo vaš prvi Trampov skup?".

"Da", nasmejao se i dodao: "Ali to neće biti moj poslednji".

Autor: Marija Radić