Srbija je od Nemačke dobila 1,8 milijardi evra razvojne pomoći za sprovođenje reformi, rečeno je danas na svečanosti povodom 15 godina aktivnosti projekta ‘Reforma javnih finansija u Srbiji’ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Nemačka podržava taj cilj Srbije, što je i nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila juče nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, navela je ona.
Projekat "Reforma javnih finansija u Srbiji" koji je, između ostalog, doprineo uvođenju sistema poreza na dodatu vrednost u Srbiji 2005., zahvaljujući čemu su generisani prihodi od 35 milijardi evra, završen je danas, ali će ga već sutra zameniti novi "Reforma javnih finansija - finansiranje agende 2030.", istakla je Ciganovski.
Prema njenium rečima, s novim projektom će se nastaviti saradnja sa dosadašnjim partnerima - Ministarstvom finansija Srbije, Poreskom upravom, Državnom revizorskom institucijom i mnogim drugim državnim institucijama.
Za Srbiju je, smatra, od odlučujućeg značaja da angažovanim reformama doprinosi jačanju pravne sigurnosti i vladavini prava, ali na tom putu, kako ocenjuje, preostaje još dosta posla.
U okviru bilateralne saradnje u oblasti javnih finansija, težište je na početku bilo na uvođenju sistema PDV-a, čime su generisani prihodi koji, kako kaže, odgovaraju prošlogodišnjem BDP-u Srbije, a nakon toga je došlo do proširenja mera na oblast budžetske kontrole i jačanje Poreske uprave.
Direktorka Poreske uprave Dragana Marković je istakla da, zahvaljujući izuzetnoj podršci GIZ-a, rad uprave ide u smeru primene najboljih međunarodnih iskustava.
- Uspeli smo zajedno na mnogim poljima da postignemo dobre rezultate, a posebno bih izdvojila podršku na jačanju preventivnog delovanja Poreske uprave pre svega kroz edukaciju poreskih obveznika, a sve u cilju dobrovoljnog izmirivanja poreskih obaveza, kao i podršku na usavršavanju zaposlenih u Poreskoj upravi - rekla je Marković.
Ukazala je i na značaj zajedničke realizacije kampanje "Porez plati da ti se dobrim vrati", na pomoć pri edukaciji najmlađih o važnosti plaćanja poreza, i na izuzetno važno uključivanje u borbu protiv sive ekonomije.
Predsednik Državne revizorske institucije Srbije (DRI) Radoslav Sretenović je naveo da je GIZ značajan partner DRI i da opredeljenost naše zemlje ka većoj odgovornosti u javnim finansijama predstavlja značajan zaokret u toj oblasti.
Mirjana Čojbašić iz Ministarstva finansija se zahvalila Nemačkoj koja je 2002. godine prepoznala reformu javnih finansija kao prioritet, i ocenila je izuzetno pozitivnom saradnju sa GIZ-om.
Projekat "Reforma javnih finansija u Srbiji" deo je programa Nemačke razvojne saradnje koji u ime Savezne Republike Nemačke sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom finansija Republike Srbije.
Vođa projekta GIZ-a Birger Nere rekao je da svi vole reform tortu, ali da je za nju potreban recept, kvalitetni sastojci, oprema, ljudi i dobar šporet, dodajući da se svi ti elementi mogu preslikati i kada govorimo o javnim finansijama.
Kako je objasnio, program reformi predsatvlja recept, a u sastojke spadaju zakoni koji su prilagođeni međunarodnim standardima i tekovinama EU, kuhinjska oprema i pribor su Ministarstvo finansija i DRI, kuvari smo svi mi koji radimo po upustvima iz recepta, a šporet je društvo, odnosno javnost, koje ume, kako je rekao, ponekad dobro da zaprži.
- Neki od nas su nestrpljivi u kuhinji čekajući da se torta ispeče, ali za sve je potrebno vreme. Isto je i sa reformskim procesima, jer se tek na kraju vidi da li je sve uspelo", rekao je Nere, dodajući da je za tortu potreban i novac i zato je novi program nazvan finansiranje agende 2030.
Navodeći da će gostima na današnjoj svečanosti biti poslužena reform torta, Nere je poručio da, međutim, reforme u Srbiji nisu završene ali da je važno da Srbija i GIZ nastave zajednički rad prateći postojeći recept.
Cilj novog projekta je da se u sistemu javnih finansija utemelje načela transparentnosti, vladavine prava, efikasnosti i orijentisanosti ka potrebama građana u skladu sa standardima EU.