Sova kukumavka spada u red ptica grabljivica i među najugroženijim je vrstama.
Ove ptice su kaže nauka, grabljivice, uglavnom samotnjaci, koje provode veći deo noći u potrazi za plenom i praktično ih je nemoguće pripitomiti. Ali, u čačanskom selu Donja Trepča postoji jedna upravo ovakva sova koja je toliko pitoma i privržena porodici da je praktično postala njihov kućni ljubimac.
Kada je u sred noći nešto lupilo, Bacići nisu ni slutili da će dobiti novog kućnog ljubimca. Sova Sonja spletom (ne)srećnih okolnosti sama je izabrala da svoj život nastavi među ljudima.
- Jednu noć je pala u blizini naše kuće, ja sam je odmah uzela na dva tri dana dok se ne oporavi, međutim ona od toga dana se od nas ne ođava, nema šanse – kazala je Persa Bacić.
Pokušavali su Bacići da sovu Sonju vrate njenoj majici, ali se svakoga puta ubrzo vraćala u njihovo naručje.
- Svake noći smo je podizali na krov kuće, na drvo u dvorištu, nema noći da je ne pošaljemo na vrh kuće, ali sve je uzalud, pre ona siđe sa krova na travu nego mi. Tako se ona sama pripitomila da je postala kao član naše porodice. Mnogo voli ljude, ne plaši se ničega. Nama doleće na rame, i jede nam iz ruke, istakla je ona.
Zoran Rajičić se decenijama bavi proučavanjem sova, ali u svojoj karijeri nije naišao na ovakav slučaj. Ali kako bi ova priča imala srećan kraj, Sonja i njena nova porodica uskoro će morati da se raziđu.
- Ptica ne može opstati u kućnim uslovima u nekoj vrsti zarobljeništva. Kada nađete ptića ispalog iz gnezda, podignite ga ili u gnezno ili na visoko drvo koje je van domašaja mačaka i pasa, a roditelji će doći i naći način da tu pticu spasu i hrane – priča Zoran Rajičić.
Mnogi veruju da sove sa sobom donose samo loše vesti, Sonja je sasvim druga priča, u dom porodice Bacić, unela je radost.