'KAD JE POČEO DA ME DAVI, MISLILA SAM DA UMIREM' Milica Dabović progovorila o nasilju koje je trpela, kao i porodici koja joj je podrška: Prodavao je stvari iz kuće da bi nas prehranio!

Milica Dabović je od ranog detinjstva znala da će košarka biti njen poziv. Kako sama kaže, želela je da bude bolja od starije sestre koja je ranije u javnosti isticala detalje iz njihovo privatnog života te otkrila da ih je otac tukao, kao i još mnogo detalja.

- Meni je jako žao što Jelica ništa dobro nije ispričala o mojoj porodici, a ja se trudim da pričam samo dobre stvari. Koga uopšte zanima da li je nas tata mlatio, koga to briga uopšte. Ja gledam kroz život na taj način da zaboravim loše stvari i da me te stvari jačaju i prave dobrog čoveka u meni, kao što ja želim danas da moje dete bude. Jeste to sve istina ali je to naša najveća dragocenost - kaže Milica Dabović u emisiji u kojoj je opisala i koliko su novca imali i kako je nekada živela njena porodica.

"Kao devojčica koja je odrasla bez ičega, htela sam sve"

- Mama je imala invalidninu 20 eura, znate šta ste mogli sa 20 evra, a tata je imao 300 evra platu i mi smo svi živeli od toga i delili taj red čokolade na četiri kockice, a ne jednu čokoladu na četiri reda, a ima malo više redova kao što i znate. Prodavao je sve iz kuće da bi nas prehranio i ono što ja sa ponosm ističem je da smo mi u fižideru uvek imali jedno tele zaklano i jedno prase, jednostavno imali smo šta da jedemo, a to je najvažnije jer je otac oduvek govorio da snaga ulazi na usta, koliko jedeš toliko ćeš biti dobar na terenu. Da li smo imali da obučemo, ne mogu da se setim, dobijali smo jednom godišnje poklone od Deda Mraza jer se tata prerušavao u Deda Mraza i poklanjao nam. Sećam se tih trenutaka kada sam sve želela, i sestrino i bratovo, sve što je bilo u onoj vreći jer uvek mi je bilo malo. Kao devojčica koja je odrastala bez ičega, ja sam htela sve. Opet, ja pamtim detinjstvo na najlepši mogući način zato što mi je donelo toliko dobrog. Donelo mi je te trenutke radosti. Sve što sam starija shvatam koliko su moji roditelji dragoceni, koliko sam zahvalna, napravili su od mene... iako mene ljudi generalizuju i razapinju jer ne znaju šta mi je u duši, jer me nisu upoznali - istakla je Milica prisećajući se svog detinjstva.

Milica i njene sestre i brat nisu odlazili na ekskurzije i maturske večeri. Sestra je govorila da tata nije želeo da se venča sa majkom, da je batine pamtila na poseban način, a Milica je jednom prilikom izjavila da je umela da plačete i da jede sataraš.

O batinama koje je dobijala od oca i kako ona vaspitava sina

- Da li mislite zaista da nam roditelji žele zlo? Ja postavljam to pitanje, svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Sada volim sataraš i mogu da ga jedem svaki dan, ako treba - kaže Milica sa osmehom i nastavlja:

- Što se tiče batina znate i dan danas da dete treba da se mlatne po guzi, da tako kažem da me ne osude, da me ne razapnu, da bi on možda i shvatio da greši. Ja razgovaram sa njim, kod mene je na poslednjem mestu batina, ja retko kad uopšte uradim nešto, retko. Stefan ne staje, mi odemo u igraonicu u 11 sati i izađemo u osam, ali on ne staje i da mu se ne podvikne... Neki dan u parkiću, velika visina, ja njemu kažem nemoj, nekoliko puta, i ne posluša me jer on može sve, kao i ja, i padne na glavu i ne znam kako ne slomi glavu i vrat i isplače svoju turu. Nisam ga izmlatila ali sam rekla nemoj, kao i otac nama što je govorio. Ali kad je god rekao nemoj, a mi smo to uradile, jedva smo ostale žive, jedva.

Profesorka doktorka Slavica Đukić Dejanović nadovezala se na praču da roditelji ne žele zlo svojoj deci te je upitala Milicu: "A Stefanov otac"?

- To me jako boli, prestala sam da pričam o tome, o nebitnim ljudima ne treba više da razgovaram. Spakovala sam to konačno u jednu fijoku, čekam knjigu da izađe da moj sin može da je pročita da bi shvatio neke stvari. Ja svoje dete nikada neću da trujem, reći ću mu ko je njegovo otac bio, neću ga lagati i neću ga obmanjivati. Reći ću zaista istinu, šta on bude odlučio da radi u vezi svog oca, neka radi, nikada ga neću sprečiti - kaže Milica Dabović.

U jednom trenutku sin Stefan je svaku mušku osobu iz okruženja zvao "tata".

- Došli smo do tog trenutka kada je dete shvatalo, to je bila već njegova druga treća godina, kada je išao u vrtić u kom je video da po decu dolaze tate, a on ga nema. Ta muška figura nije postojala u mom životu, tako da i ko god bio, moj brat i drugari i komšija, on ko god da uđe govorio je tata. Naravno da će duša da mi se cepa jer nisam dala deset šansi, dala sam 110 i pokušala sam nekako da hendlujem te stvari da zaboravim da me je čovek pokrao, izlagao, izvarao, psihički maltretirao 24 časa, ali svaki put kada padne na kolena i moli da mu se oprosti i da će mi vratiti sve i da je kriv i da je grešan, da mu oprostim, da bude otac tom detetu ja sam to radila jer nisam mislila na sebe, mislila sam na svoje dete i na to da me dete sutra ne osuđuje, verujte mi - priča Milica pred kamerama Blic televizije i dodaje:

- Hvala bogu da me sada više ništa ne pita. Iako ima samo pet godina on je razumeo da je njegov otac lažov i lopov. Šetali smo, bili smo kod bake i deke u Herceg Novom i rekao je: "Mama ja znam da je moj tata loš, on je lagao i krao i ja kad porastem ja ću ga izmlatiti". Ja sam mu rekla da nikoga neće on izmlatiti i da treba da odrasta u drugačijeg tatu i drugačijeg čoveka, da ne treba da razmišlja na takav način. Tako je on to formulisao i tako mi je i rekao.

Nasilje koje je trepla prećutkivala je roditeljima

Iako je trepela nasilje kako od Stefanovog oca tako i u prethodnoj vezi Milica svojim roditeljima nije želela da govori o tome.

- Svoje roditelje obožavam i dan danas ih obožavam kao i kada sam bila klinka. I kada sam bila dete razumela sam i batine i sve. Moji roditelji su pedeset godina u braku i samo oni znaju kako im je, ali taj brak opstaje. Što se tiče moje prodice dok sam ja trpela i doživela sve to što jesam, nisam im nijednog trenutka rekla. Od sramote nisam mogla da kažem. Ja sam prvo u Partizanu osvojila sedam titula za tri godine, bila kapiten, a onda sam osvojila i evropsko zlato posle toliko godina donela kao kapiten jedne zlatne generacije, a onda i olimpijsku medalju i zamislite mene koja dolazi i kaže tako je šest meseci, konstano dobijam batine i sve pare su mi uzete. Nisam mogla to da izgovorim nikako dok nije došlo do toga da Šime stavlja pištolj na moju glavu - priča Milica Dabović koja je opisala i detalje nasilja.

- On je bio veza pre ove sa Stefanovim ocem. Ja sam u vezu sa Stefanovim ocem ušla da se spasim od te prethodne. Tada sam samo poželela nekog dobrog čoveka pored mene i da rodim dete. Mislila sam da će me samo dete spasiti od tog pakla. Nisam imala plan da imam porodicu već samo da rodim dete. To je bio moj plan, bez emocija, bez ljubavi, samo da osetim da je neko dobar i opet sam našla najgoreg, izbor mi je bio katastrofalan - kaže Milica i nastavlja:

- Sve oblike nasilja sam trpela, ali iz moje perspektive, sada, posle šest godina ja vam iskreno govorim ili bih prijavila nasilje iste sekunde kada je digao ruku na mene jer žena živi u iluziji, nadanjima očekivanjima, moli boga da se čovek promeni, eto možda sam se zaljubila zaista, možda je čovek bio drugačiji na početku, možda su mu moje pare udarile u glavu, moja stabilnost, moja porodica, sve ono što sam ja, devojka koja ne izlazi koju ne interesuje noćni život... ili bih sve to drugačije, ne bih nikada prijavila, ali bih ja to sredila. Ne bih ubila, ali drugačije bih. Ma možda bih ga i ubila.

Prijavila je nasilje

Došla je do trenutka da je morala da prijavi nasilje.

- Kada sam prijavila nasilje sećam se tog trenutka, svoje ugaone garniture, svoje popucale kičme te njegove dve ruke na mom vratu, mene inače možete da mlatite dan noć, meni neće modrica ostati, takvo mi je telo... Kada je on mene počeo da davi, kada je on meni napravio podliv jedno pet centimetara, to je bio trenutak kada sam ja mislila da umirem, da neću moći da se spasim, dok ja nisam upotrebila svoje ruke i kandže mu zabila u oči. Eto, to nikada neću moći da zaboravim, ta scena mi je i dalje u očima. Ne razmišljam o njoj dok me ne pitaju, želim to da zaboravim, može se zaboraviti, ja mogu sve, jedino kada me pitaju mogu da se setim i da ispričam, ali verujte mi mogu da isključim to iz svog života, ja sam to prošla, idemo dalje carice, prodrmaj malo glavu kao što si naučila, pala si, samo sam brže naučila da ustajem i da nastavljam dalje. Tako da ta scena dok mu nisam zabila kandže, dok nije oslepeo jer sam ga uhvatila i grebala, tada me je pustio jer je mislio da ću mu oči iščupati. To je i bio moj cilj, barem kad ne mogu ništa da mu uradim, oko da mu izvadim. Nekad me to bolelo, nekad sam plaka, ali sada... - kaže Milica koja priznaje da je sve to uradila jer je došla do trenutka kada nije više imala šta da izgubi.

- To je trenutak kada ja više nisam imala šta da izgubim. To je čovek koji te čeka u kolima da uđeš u banku pa ti preti da će ti ubiti brata, pa tebe, pa njegovu decu i onda veruješ jer je već sve to teorija zavere, i ta manipulacija i sve te njegove priče da je Pink panter da je sahranio neku porodicu na Alpima, ubio iskomadao, da je ukrao neke.... Sve je bila laž... Roditelji milioneri koji žive u Parizu, mi smo deset puta krenuli za Pariz...Milica otvoreno kaže da je u tom trenutku sve što joj je govorio plašilo.

- Naravno da me plašilo. Ja sam odlazila toliko puta - kaže Milica, a na pitanje da li ga je volela odgovara:

- Do juče sam mislila da sam ga volela, a sada kada sam upoznala muškarca koga volim shvatam da uopšte nisam volela.Ipak, sa čovekom koji joj je pretio provela je izvesno vreme, na pitanje koja je tu potreba bila, koja emocija, Milica kaže:

- Valjda sam se zaljubila u čoveka. Onda kad devojka osvaja, kada ima sve i svi pričaju o njoj i na vrhuncu je slave, sve ide osvaja evorpsku medalju, olimpijsku, jednostavno to je to i onda misli da je našla čoveka s kojim želi nešto. Njegove reči, laži, su bile te u koje sam se zaljubila. Ja verujem sve, ja verujem svima jer uvek sam polazila od sebe da je istina najbolja kakva god da je. I dan danas je tako, ja ću uvek da kažem istinu.Posle prvog nasilnog ponašanja, plašila se drugog, narednog...

- To se desilo i prvi put i drugi put je prošao i treći put kada je on mene davio i šamarao i grizao za glavu na podu u mom stanu, kada sam ja pobegla opet tako svojim kandžama... Uzeo mi je telefon zbog ljubormone scene. Nije ni čitao, video je sliku moje drugarice sa tri druga, mislio je da se ja dopisujem sa nekim momkom, skočio je u tom trenutku kao što kažete razjarena životinja, onda me je glavom o pod, nikad neću to zaboraviti, mislila sam da će mi otkinuti pola lobanje. Nekako se otmem, zgrabim moj telefon i okrenem mamu jer mi je mama bila prva u pozivima, uvek sam se čula sa njom, a on uleti u spavaću sobu, razvali vrata. Ja tada ne zovem mamu da kažem spašavaj me, ali mama jedino što je mogla da uradi je bilo da zove policiju - kaže Milica i nastavlja:

- Policija je došla na moja vrata ali je mene policija "nokautirala". Znate kad dođe policija kada si ti sav raščupan, kad držiš svoja dva psa, kada si u ćošku na šanku, dođu dva mlada momka, a on meni, kada su zvonili na vrata kaže: "Policija je, ako zucneš ubiću te čim odu". A ja sam tada mislila: "Jao bože Olimpijada je kako ja da prijavim to, šta ja da radim od svog života, bojim se da ću napraviti haos, ja idem tamo sa ciljevima, ja idem tamo kapiten sam..." I, policajci dođu, gledaju u mene i mrtvi ladni kažu: "Prijavljeno nasilje, imate li šta da kažete"?, ja ćutim i mislim se da će oni nešto da urade, bar da ga vode da me spasu. Oni ništa ne urade, kažu nije bilo nasilja i odu. Drugi put kada sam otišla u policiju kažu: "Dobro Milice, pa nije te ubio", a ja njima: "Pa da, trebalo je prvo da me ubije pa da ja dođem da prijavim nasilje, policija je već dolazila, pa sam rekla ajde neću, a kada sam shvatila da nemam više šta da izgubim nego život koji eto i vi kažete da nije toliko dragocen došla sam da me spasite".Ipak, u jednom momentu je na sve stavljena tačka.

- U tom trenutku kada sam prijavila, nasilje je prestalo.Iz jedne loše veze, Milica je kao što je sama već napomenula ušla u drugu vezu koja je bila, ispostaviće se, još gora.- Verujte mi da je tu bilo još gore. To je bilo tri puta gore. To je bilo zlostavljanje i jedan teror psihički. Iz jedne sam izašla, ušla sam u drugu što moja mama kaže, da sam gore birala ne bih mogla da izaberem gora dva muškarca - kaže bivša košarkašica.

Kada je u pitanu Stefanov otac kaže da je bila još tolerantnija.

- E tu sam baš bila budala. Tri puta veća budala nego što sam bila sa Šimetom. Sve su mi bile greške. Ništa nije bilo lepo - kaže iskreno Milica Dabović.

O fotografijama na Only fansu

Bivša Košarkšica Milica Dabović šokirala je javnost kada su njene fotografije osvanule na sajtu Only fans na kom naplaćuje intiman sadržaj.U jednom trenutku u životu je bila u veoma lošem stanju te je htela i da digne ruku na sebe.

- Moj život je bio toliko turbulentan i toliko, ne mogu reći težak, jer ja sam srećna osoba zato što se budim sa dve ruke i dve noge, ja čujem, govorim i vidim, to je danas najveća sreća. Kada dođu i govore ja sad tek počinjem da cenim hranu, ja tek sada cenim svoje roditelje, meni se plače. Ja pokušavam svima da budem primer, mogu sa ponosom da kažem iako ja imam slike na Only fansu, ja sam sportista. Mene su toliko gazili, ja nikada nisam sebe dovoljno cenila. Uvek sam u životu bila za to da uvek dajem svima i da svi imaju, a ja sam srećna zato što su svi srećni oko mene. To mi je bilo najvažnije. Kada sam počela da zarađujem ogorman novac i po 10.000 mesečno i po 25, meni te pare ništa nisu značile - ističe Milica Dabović u emisiji, a onda se osvrće i na partnera i kakva je u vezama:

- Kod mene sve može, ja ću se prilagođavati i mi ćemo sve zajednički. Ja sam uvek težila tome da kada nađem partnera mogu sve sa njim, ako ti nemaš ja imam, mi ćemo sve zajedno.Profesorka Slavica Đukić Dejanović se osvrnula i na fotografije na sjatu Only fans te upitala Milicu šta tu demonstrira.

- Ja demonstriram svoju seksipilnost, ono što sam ja zapravo bila, a toliko su me gazili da mi nisu davali na značaju - kaže Milica na šta je profesorka upitala da li je poruka: "Vi kažete ja nisam samo sportista, nisam samo Stefanova mama ja sam lepa žena?"- Ja kažem da sam žena, majka, kraljica. Moram da volim sebe i moram da kažem ćenama da vole sebe, da rade šta hoće zato što jedan je život i ljudi uvek postoje da vas osuđuju, ali ne osvrćemo se na te, osvrćemo se na one koji nas vole.Na pitanje da li će Stefanu kada bude mao stariji prijati što ima mamu koja je tako jaka i koja za sebe kaže da je kraljica, Milica kaže:

- Naravno da hoće. Kad kažu: "Baš si pravi primer skidaš se gola", ja kažem: "A gde sam ja to gola, ajde mi pošalji jednu sliku na kojoj sam ja gola i ja nemam više pravo glasa". Malo je drugačije, živimo u svetu gde ljudi nameću sve ono što ne valja. Koliko god se boriš da kažeš i uradiš nešto dobro, niko ne kaže da sam išla po pet sati ostavljala svoje dete, napdala ljude i skupljala pare za tuđe dete, to niko ne piše, nikoga to ne zanima jer ljudi me ne gledaju kroz to. Ljudi ne gledaju da sam ja trpela pakao i u reprezentaciji, od toga je sve počelo...

Autor: Pink.rs