U drevnim vremenima postojao je prebogati grad, poznat po neverovatnim hramovima, koji je predstavljao najvažniju trgovačku lokaciju u Egiptu.
Izgrađen je nadomak današnje Aleksandrije, a mnogi istraživači su ga smatrali mitom, ili “drugom Atlantidom”.
Pitate se zašto? Zato što je nestao u dubinama Sredozemnog mora pre 1.200 godina i arheolozi su bezuspešno tragali za njim.
Legendarni počeci grada Tonis-Herakleon datiraju iz 8. veka pre nove ere. Njegova luka je predstavljala “čvorište” preko kojeg je sva roba iz Grčke i Mediterana išla ka Egiptu.
Drevni istoričari i filozofi pominjali su mesto koje je postalo posebno važno tokom pada faraona, prenosi The Sun.
Grad je izgrađen oko centralnog hrama i ispresecan kanalima sa nekoliko luka i sidrišta. Mreža trajekata, mostova i pontona spajala je sve gradske kuće, a glavna atrakcija bio je hram posvećen bogu Amunu-Gerebu.
Veruje se da je Tonis-Herakleon bio zadivljujuće mesto, možda jedno od najvećih svog vremena, ali većina opisa je izgubljena.
Međutim, kako je vreme prolazilo njegov značaj se smanjivao. Aleksandar Veliki osnovao je legendarnu Aleksandriju oko 331. godine pre nove ere, svega 40 kilometara dalje.
Na kraju, Aleksandrov užurbani grad postao je primarni trgovački centar regiona.
Ali, nije to uništilo Tonis-Herakleon, već gnev prirode. Propasti su doprineli zemljotresi, poplave, cunami i povećan nivo mora.
Jedno vreme njime su vladali Rimljani, pa čak i Arapi, a do kraja 8. veka nove ere sve što je ostalo od nekada prebogatog grada - nestalo je u morskim dubinama.
Više od milenijum kasnije arheolozi su posmatrali Tonis-Herakleon kroz mitologiju i svete spise, ali se sve promenilo početkom 2000-ih.
Tada je Francuz Frenk Godio otkrio džinovsku statuu koja je, poput skrivenog blaga iz filmova o Indijani Džonsu ležala na dnu mora, čekajući da je neko pronađe.
Kako je istraživanje područja napredovalo arheolozi su pronalazili neverovatne stvari pod debelim slojem peska. Na dnu mora ležali su ostaci zgrada i statue dužine 4,5 metara!
Iskopani su artefakti poput pehara, sarkofaga i kamenih ploča s ispisanim hijeroglifima. Pronađeni su ratni šlemovi, bočice parfema, nakit, novčići...
Snimci statua boga plodnosti Hapija i kraljice Kleopatre III (koja je vladala pre poznatije Kleopatre IV) obišle su planetu. One su ukrašavale Tonis-Herakleon na njegovom vrhuncu.
Frenk Godio i njegov tim pronašli su artefakte od granita i diorita, izvanredno očuvane, a koji su ukazali na život u drevnom lučkom gradu.
Francuz tvrdi da je sve navedeno samo mali procenat celokupnog nalazišta i da još mnogo toga treba da se otkrije. To potvrđuje vest da su 2021. godine otkriveni ostaci vojnog broda iz slavnih dana Tonisa.
