Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije.
Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića: Sretenje je za nas crveno slovo
- Danas, četrdeset dana posle Božića mi slavimo Sretenje - najvažniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorskom kalendaru Srbije. Za nas je Sretenje crveno slovo. Mnogo toga smo započeli, napravili, završili za Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Morićevića i Jaruđa bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda. I borba protiv zuluma i nepravde, i kada o tome govorimo, govorimo o dva najvažnija događaja u osnovanju moderne Srpske države - rekao je Vučić.
Foto: TV Pink Printscreen
- Prvi je oslobodilačka revolucija, drugi je organizacija i uređenje države. Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na, po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve - rekao je Vučić i dodao:
- Oni čiji su snovi bili toliko veliki da su morali biti ostvareni. Srbije danas nije ništa drugo nego negacija i one vatre koja je u njima gorela. Nastavak prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, nijedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način. Karađorđe Petrović, ljudi koji su se na sretenje 1804. godine okupili u Marićevića jaruzi, knez Miloš, Dimitrije Davidović, Mileta Radojković... Svi oni nisu samo zaslužni večni očevi ove države i ove nacije, nego najbolji primer ogromne vere i moći - rekao je predsednik.
- Naravno Prvi Srpski Ustanak i Sretenjski Ustav su rezultati dugotrajnih istorijskih procesa, tokom kojih je u silne nesreće raslojavanja i raseljavanja jedan narod uspeo da preživi i da sačuva i razvije taj duh iz kojeg se rađa najbolji ljudski revolucionarni materijal. Vekovima ranije Srbija je bila zemlja bez ljudi. Deo naroda je otišao ka moru i Mlecima, deo je u dve velike seobe prešao dve velike reke i dopao pod vlast i zaštitu Austro-Ugarskih Cezara. Oni koji su ostali izborili su se oko onoga što im je preostalo, patrijarhalne zajednice oko svoje vere i oko predanja nekada slavnoj Nemanjićkoj državi. U XVIII. veku Srbiji u kom god carstvu da žive, žive na granici kao vojnici i oni koji služe vojnim potrebama. To je podrazumevalo i neku vrstu autonomije i različite povlastice, ali je to preuzrakovalo i sasvim novo povezivanje iz kojeg je nastala svest o tome da nismo tek tako nestali kao narod, nego da nas ima na raznim stranama. Priče uskoka i hajduka sa juga i rodoljubive progresivne ideje sa severa donele su u Srbiju novi vetar slobode i novu nadu da je moguće ponovo stvoriti svoju državu.
Foto: TV Pink Printscreen
- Ne smemo da zaboravimo onaj najvažniji detalj. Ljude, naše hrabre ljude, srpskog seljaka i njegovu snagu. I Karađorđa, čoveka iz siromašne porodice koji je sam izrastao, učio, vojevao, postao gazda i krenuo da sanja srpsku državu za sve nas. I nikada nije zaboravio odakle potiče. Između prvog i drugog sastanka u Orašcu, on je pešice, korak po korak obišao bukvalno čitavu tadašnju Srbiju. Ušao u svako selo, svaku kuću, razgovarao sa svakim domaćinom, čuo njihove želje, pitao šta je potrebno. Radovan Samardžić, koji je o tome pisao, kaže kako je pre ustanka Karađorđe znao tri osnovne potrebe kod Srba. Da se znaju moralni red i odnosi među ljudima, da se čuva nasleđeno i prima novo posle proveravanja, da se odluke ne donose svojevoljno, nego uvek dogovorno, jer i drugi imaju pameti. Na toj matrici Karađordje je poveo borbu za slobodu i krenuo da stvara državu.
- Bez tog čoveka, bez njegovog sna, njegove vere i volje ne bi bilo ni nas danas. Baš kao što nas ne bi bilo bez još jedne velike ličnosti, nevelike rastom koja je Karađorđev san nastavila. Miloš Obrenović poznat nam je, uglavnom, kroz mane o kojima smo slušali i ne znajući mnogo o svemu. Njemu, poput Karađorđu, zamera se prekost, samodržavlje, priča se o tome kako su bili opaki i opasni, a zaboravlja se koliko je veliki deo toga što su nosili bio nametnut samim vremenom, okolnostima, istorijom u kojoj su živeli i stvarali. Pravili su državu u senci tri velike carevine, Turske, Austro-Ugarske i Rusije, u Karađorđevo vreme i Francuska je imala veliki uticaj, od kojih je svaka Srbiju videla samo kao guberniju koja treba da služi isključivo njihovim interesima. Morali su da zadovolje i tuđe, ali i potrebe sopstvenog naroda, onog koji je vekovima formiran u zaverenju i otpor prema svakoj vlasti, pa i onoj koja je bila njegova. Narod koji je radije ratovao, nego plaćao porez i bio otporan na svaku vrstu organizovanja, osim onog u svojoj kući. I sve to teško da bi neko drugi mogao i da izdrži i da reši, osim tog lukavog, nepismenog, svinjarskog trgovca Miloša Obrenovića. Na svaki mogući način on je gradio Srbiju. Njenu autonomiju najpre, a zatim i državu. I čuo je narod u svemu tome, shvatio je težinu i osećao je duh tog vremena. Odatle, u toj maloj, do pola oslobođenoj većinski nepismenoj Srbiji, nastao je taj Sretenjski ustav, jedan od prvih u celoj Evropi. Ustav koji je ukinuo ropstvo. Ustav koji je razgraničio vlast. Ustav koji je ustanovio da su pred zakonom svi jednaki. Ljudi, veliki ljudi od Miloša preko Dimitrija Davidovića do Mileta Radojkovića su ga doneli.
- Dozvolite mi da i nešto što nisam napisao pred vama izgovorim. Jesmo li se odužili svim tim ljudima? Jesmo li uvek bili pravični prema njima? Kako je završio Karađorđe? Kako je završilo progonstvo? Jesu li njihovi naslednici bolje prošli?
- One koji su nam stvorili stajaću vojsku, one koji su nam gradili železnicu nazivali smo najvećim izdajnicima. One koji su nam spasili Hilandar i vratili ga iz bugarskih u naše srpske ruke, ubili smo sladostrasno i rekli kako je to najveće, najhrabrije delo koje su Srbi mogli da načine. O jednom drugom, u 20. veku, mučki ubijenom Aleksandru nikada nismo umeli lepo reći da izgovorimo. Ni ulicu mu nismo dali. Mi ovde u našem Beogradu, nadam se ne zadugo, imamo ulicu atentatora na kralja Aleksandra. Samo nemamo ulicu kralja Aleksandra. U njegovo vreme, ovde gde vi sedite, ova zgrada je građena i napravljena. Malo. Za nas, Srbe, očigledno, nedovoljno.
Kaže da danas ravnopravno gledamo slike Karađorđa i Miloša, a da smo imali zajedno biste Miloša i Karađorđa koje su ukonjene 1905. godine.
- To je danas u Patrijaršiji. Molim vas da nađemo način da to vratimo srpskom rodu, svim građanima Srbije. To su naši velikani. Obojica - ističe Vučić.
Kaže da Srbin ne voli da robuje i više od svega voli svoju slobodu.
- Srbin neće da služi nikome do svom rodu, do svojim građanima - rekao je on.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio je ordenje zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti.
Na spisku su brojne diplomate, književnici, novinari, glumci pevači, sportisti...
Svečana ceremonija se održava u zgradi Predsedništva, a ovo su dobitnici:
1. Berge Brende Orden srpske zastave, prvi stepen
2. Čen Bo, predsednica Kineskog instituta za međun. odnose Orden srpske zastave, prvi stepen
3. Raul Bartolome Molina, ambasador K.Španije u RS Orden srpske zastave, prvi stepen
4. Vladimir Tolstoj Orden srpske zastave, prvi stepen
5. Mohamed Nabhan Orden srpske zastave, drugi stepen
6. Fedor Rosoha Orden srpske zastave, drugi stepen
7. Valerij Briljov Orden srpske zastave, drugi stepen
8. Hari Aleks Rus ambasador Mađarske pri SE Orden srpske zastave, treći stepen
9. Siljan Micevski, posthumno Orden srpske zastave, treći stepen
10. dr Mojmir Vrlik, počasni konzul u Slovačkoj Orden srpske zastave, treći stepen
Foto: Tanjug/Rade Prelić
11. Roman Strakoš, Zlatna medalja za zasluge
12. Takaši Šimizu, Zlatna medalja za zasluge
13. Zoran Bogdanović, Zlatna medalja za zasluge
14. Centar „Casa del Sole“ Zlatna medalja za zasluge
15. Blaženka Trivunčić, prof. srpskog jezika i knjiž. na Univ. Sorbona, Zlatna medalja za zasluge
16. dr Vesna Cidilko, slavista i penzionisani profesor, „Humbolt“ univerzitet u Berlinu, Zlatna medalja za zasluge
17. Mauricio Manik, Zlatna medalja za zasluge
18. Klaudio Toneli, Zlatna medalja za zasluge
19. Zoran Jovanović, Zlatna medalja za zasluge
20. dr inž. Miloje Ž. Milićević, Zlatna medalja za zasluge
21. Radomir Putniković, Zlatna medalja za zasluge
22. dr Marko Lopušina, Zlatna medalja za zasluge
23. prof. Svetlana Matić, Zlatna medalja za zasluge
24. Đuzepe Zakarija, novinar i humanista, posthumno Zlatna medalja za zasluge
25. Teslin naučni centar u Vordenklifu, Zlatna medalja za zasluge
26.Fransoa Goruel, Zlatna medalja za zasluge
27. Humanitarna organizacija „Mali svet Kanada“ iz Toronta, Zlatna medalja za zasluge
28. dr Ma Sipu, istoričar, Zlatna medalja za zasluge
29. dr Aleksandar Đogo, Sretenjski orden, treći stepen
30. Marko Kovač, Orden srpske zastave, drugi stepen
31. Radomir Uljarević, Sretenjski orden, treći stepen
32. Nenad Stevandić Sretenjski orden, prvi stepen
33.Spomenko Gostić, posthumno Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
34. Narodno pozorište Republike Srpske, Sretenjski orden, drugi stepen
35. Nikola Pejaković, Karađorđeva zvezda, prvi stepen
36. Biljana Čekić, Karađorđeva zvezda, drugi stepen
37. Bogoslovija „Sveta tri Jerarha“ u manastiru Krka, Sretenjski orden, treći stepen
38. Kliničko - bolnički centar Kosovska Mitrovica, Sretenjski orden, drugi stepen
39. Igumanija Pećke Patrijaršije Mati Haritina (Pantić), Sretenjski orden, prvi stepen
40. prim. dr Slavko Krstić Sretenjski orden, treći stepen
41.Miloš i Stefan Stojanović Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
Foto: Tanjug/Rade Prelić
42. Pavlina Radovanović, Karađorđeva zvezda, treći stepen
43. Akademik Vlada Urošević, Sretenjski orden, prvi stepen
44. Akademik Zoran L. Kovačević, Sretenjski orden, prvi stepen
45. Akademik Bela Balint, Sretenjski orden, prvi stepen
46. Akademik Ninoslav Radovanović, Sretenjski orden, prvi stepen
47. Akademik Rajko Kuzmanović- Republika, Srpska Sretenjski orden, prvi stepen
48. Episkop niški gospodin Arsenije (Glavčić) Sretenjski orden, drugi stepen
49. Manastir Tumane, Sretenjski orden, treći stepen
50. Mitropolit Didimotiha, Orestijade i Suflija Grčke pravoslavne crkve gospodin Damaskin Sretenjski orden, drugi stepen
51. Letopis Matice srpske ( 200 g) Sretenjski orden, prvi stepen
52. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača (165 g), Sretenjski orden, prvi stepen
53. Osnovna škola „Dragojlo Dudić“ (160 g) Sretenjski orden, prvi stepen
54.OŠ „Stepa Stepanović“ Tekeriš ( 140 g) Sretenjski orden, prvi stepen
55. Muzej grada Beograda (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen
56. Politika (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen
57. Klinika za ginekologiju i akušerstvo - ( GAK Višegradska) ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
58. Radio Beograd ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
59. Košarkaški savez Srbije – KSS ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
60. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u BG ( 85 g) Sretenjski orden, drugi stepen
61. Večernje novosti ( 70 g) Sretenjski orden, prvi stepen
62. Institut za nuklearne nauke „Vinča“ ( 75 g) Sretenjski orden, drugi stepen
63. Institut za mentalno zdravlje ( 60 g) Sretenjski orden, drugi stepen
64. Galerija Doma Vojske Srbije ( 70 g) Sretenjski orden, drugi stepen
65. Filmske novosti ( 80 g) Sretenjski orden, treći stepen
66. Narodna biblioteka „Jefimija“ Trstenik ( 70 g) Sretenjski orden, treći stepen
67. Hor RTS-a „Kolibri“ ( 60 g) Sretenjski orden, treći stepen
68. Škola za muzičke talente u Ćupriji ( 50 g) Sretenjski orden, treći stepen
69. mr. Vera Kovač Vitkai Karađorđeva zvezda, prvi stepen
70. Nikola Kitanovski Karađorđeva zvezda, treći stepen
71. Jasmina Janković Karađorđeva zvezda, treći stepen
72. Mirko Kodić Zlatna medalja za zasluge
73. Lepa Lukić Zlatna medalja za zasluge
74. Jan Nemček, graditelj violina Zlatna medalja za zasluge
75. Selomir Marković Zlatna medalja za zasluge
76. AKUD Univerziteta u Beogradu „Španac“ Zlatna medalja za zasluge
77. Leontina Pat Zlatna medalja za zasluge
78. Marina i Marija Gobović Zlatna medalja za zasluge
79. Grupa "Kerber" ( 40 godina) Zlatna medalja za zasluge
80. Zorica Brunclik Zlatna medalja za zasluge
81. prof. dr Svetlana Vujović Karađorđeva zvezda, prvi stepen
82. Katarina Karađorđević Karađorđeva zvezda, prvi stepen
83. prof. dr Dragan Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen
84.prof. dr Zoran Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen
Foto: Tanjug/Rade Prelić
85. prof. dr Dragana Vujić Karađorđeva zvezda, drugi stepen
86. prof. dr Đuro Macut Karađorđeva zvezda, drugi stepen
87. prof. dr Miodrag Grbić Karađorđeva zvezda, drugi stepen
88. dr Goran Vukomanović Karađorđeva zvezda, treći stepen
89.Davorka Čančarević, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
90.Marko Rodić, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
91.Robert Ostrogonac, mašinovođa Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
92. Jasmina Filić, majka dvanaestoro dece Zlatna medalja za zasluge
93. Tomislav Momirović Zlatna medalja za zasluge
94. Dejan Stošić Zlatna medalja za zasluge
95. Aleksandra Kovač Karađorđeva zvezda, treći stepen
96. Dejan Milojević, posthumno Karađorđeva zvezda, prvi stepen
97. Prehrambena industrija Budimka doo Požega Zlatna medalja za zasluge
98. Porodična fima „Auto Mirko“ Prokuplje Zlatna medalja za zasluge
99. Društvo za informatiku Srbije Zlatna medalja za zasluge
100.Saladin Kurtagić (sa Peštera) Zlatna medalja za zasluge
101.Snežana Paunić ( iz Badovinaca) Zlatna medalja za zasluge
102.Goran Radević, posthumno ( poginuo 1999. na KiM) Orden zasluga za odbranu i bezbednost,prvi stepen
103. Tomislav Fatić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM), Orden zasluga za odbranu i bezbednost, prvi stepen
Foto: Tanjug/Rade Prelić
104.Oliver Zajić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM) Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
105.Vladimir Janković ( povređeni policajac) Zlatna medalja za revnosnu službu
106. Jovica Spajić ( SAJ ) Zlatna medalja za revnosnu službu
107. Pripadnici Ministarstva odbrane i vojske Srbije (110 lica)
Podsetimo, centralna ceremonija obeležavanja Dana državnosti održana je u Orašcu kod Spomenika voždu Karađorđu i nju je predvodio ministar odbrane Miloš Vučević.
Dan državnosti obeležava se u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je počeo Prvi srpski ustanak, a istog datuma 1835. proglašen je prvi srpski Ustav.
Spektakularan prikaz
Ispred Starog dvora upriličen je vizuelni spektakl, multimedijalni program "Oživljavanja", sa epohalnim motiva iz srpske istorije.
Vizuelni performans pod nazivom "Slava i trajanje" predviđa da se putem 3D svetlosne animacije na fasadi zgrade Starog dvora ožive motivi ustanka, ustava, simboli državnosti.
Okupljenima će se kroz glas glumca obratiti Karađorđe, a reč je o adaptaciji teksta iz drame Đure Jakšića "Stanoje Glavaš".
Hor je, u isto vreme, izveo pesmu ustanika Srbije "Vostani Serbije"
