Od leta 2014. godine, cene nafte su pale sa nivoa od više od 110 dolara za barel na aktuelnih manje od 37 dolara, zbog prekomernih globalnih zaliha i usporavanja tražnje.

Iz OPEK-a, međutim, poručuju da će cene nafte početi da rastu naredne godine, i da će, dugoročno gledano, nastaviti da rastu zbog skupljih troškova eksploatacije.

Prema procenama naftnog kartela, tržišni udeo zemalja-članica OPEK-a će se smanjiti do 2020. godine, jer rivalski proizvođači pokazuju veću otpornost od očekivane.

OPEK trenutno proizvodi oko 30 odsto svetske nafte, što je pad u odnosu na udeo od 50 odsto iz 70-ih godina prošlog veka. Jedan od razloga tom smanjenju su i velike količine nafte proizvedene iz uljnih škriljaca u SAD, što je takođe nedavno doprinelo obaranju cene nafte na 11-godišnji minimum.

U izveštaju o perspektivama svetske nafte, OPEK navodi i da će povećanje zaliha u SAD drastično usporiti u narednoj godini, jer se proizvođači bore sa izuzetno niskim cenama.

Ovogodišnja strategija OPEK-a je bila da dozvoli pad cena nafte kroz održavanje proizvodnje, i to u nadi da će, na kraju, američki proizvođači iz uljnih škriljaca odustati od proizvodnje, navodi britanski javni servis.

Još jedan od faktora koji je uticao na obaranje cena "crnog zlata" je, kako navodi OPEK, bio slabiji ekonomski rast, naročito u zemljama u razvoju. Posebno je naveden slučaj Kine, čija privreda, kako dodaje OPEK, usporava brže nego što se prvobitno mislilo.

U izveštaju je, takođe, ukazano na veliko smanjenje kapitalne potrošnje u oblasti eksploatacije i proizvodnje nafte, što će, kako se navodi, na kraju rezultirati smanjenjem zaliha i podizanjem cene nafte.

Na jačanje cena nafte će uticati i skuplji troškovi eksploatacije, navodi OPEK.

Ovu organizaciju su 1960. osnovali Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela, da bi se kasnije pridružili Katar, Indonezija, Libija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir, Nigerija, Ekvador, Gabon i Angola.

Izvor: Tanjug