'NAJRADOSNIJI PRAZNIK PROVELI SMO U BOLNICI, UPLAŠENI SMO!' Ispovest ranjene braće s Kosova i Metohije LEDI KRV U ŽILAMA, majka otkrila kako osećala u trenucima BORBE sinova! POTRESNO!

Slučaj koji je potresao region, a i šire, jeste slučaj koji se dogodio na Badnji dan. Naime, Miloš i mali Stefan otišli su da tradiocionalno seku badnjak, te su tom prilikom ranjeni od strane albanskog državljanina na Kosovu i Metohiji, selu Gotovuša. Od tog momenta, borba za njihovim oprovakom je počela, a porodica je prošla kroz pravi pakao, uz pomoć svih ljudi.

Ovim povodom, reporter emisije "Premijera Vikend - Specijal", Nemanja Vujičićm posetio je ovu porodicu na Kosovu i Metohiji, te je tom prilikom na početku porazgovarao sa glumcem, Milanom Vasićem, koji potiče sa Kosova, o celokupnoj situaciji.

Ja sam bio u prvih deset ljudi koji su to čuli, odmah sam pozvao druga, pritom da se dogovaramo i on mi kaže da je bio tu. Rekao je da su odmah stavili blokadu. Nije svejedno, nije se pucalo u poslednje vreme, pogotovo ne na mlade. Ja sam na Božić osetio veliku potrebu da budem sa svojim narodom. Nisam došao kao da podržim, ja sam taj narod. Lično sam otišao da protestujem protiv toga pto se desilo. Miloša znam. Bilo je nelagodno, nisam znao kako će da reaguje taj narod, ali kad sam video automobile sa našim ljudima koji idu na protest, kolona od 50, 100 automobila...Oni jesu u nekom trenutku uplašeni, ali su navikli, moraju da razmišljaju drugačije. Kada bi se bavili time da je to teško i slično oni bi se iselili, ali ne, oni su jaki! - rekao je Milan.

Nakon ovog razgovora, usledio je razgovor i sa samim junacima ove bitke, Milošem i malim Stefanom, koji su istakli da se dobro osećaju, da su uplašeni, ali da nigde ne idu.

Tog šestog na Badnji dan bili smo ranjeni, sad smo hvala Bogu dobro, oporavljamo se. Krenuli smo po badnjak, tradicionalno, bilo nas je 20-ak, možda i više. Posekli smo badnjak, družili smo se. Kad smo išli ka kući, presreo nas je taj neko ko je pucao - rekao je Miloš.

Važno je da kažemo da te ništa ne boli – rekao je Nemanja.

Da - rekao je mali Stefan, a na Nemanjino pitanje koliko im je značila puna podrška koju su imali širom regiona, Miloš je imao da kaže.

Imali smo podršku sa svih strana sveta, daje nam snagu da znamo da nismo sami...Živeli smo normalno, nismo imali problem, ne znam šta se desilo, ali je došlo do toga. Krenuli smo ka kući i kada smo izašli na put, desilo se to. Stali smo tu, slikali se kao i svake godine, celo selo i onda je on naišao. Ne mogu da se setim lika, bilo je stresno. Uplašeni smo, ali moramo da se borimo i da nastavimo dalje, sve što je bilo ostavljamo iza nas. Ipak je to naš najradnosniji praznik, a mi smo ga proveli u bolnici. Bili smo uplašeni za nas i šta če biti posle - objasnio je Miloš.

Vujičić je upitao Miloša kakvi su mu planovi u budućnosti i da li planira da ode sa Kosova, na šta je ovaj mladi momak imao da kaže.

Ostajem ovde, ne idem nigde. Ovo ima da ostane ružna prošlost i pouka da se bolje pazimo. Završio sam ekonomiju, upisao sam fakultet, ali sam prestao.

Kada je upitao malog Stefana koga najviše voli kada je u pitanju fudbal, koji obožava, Stefan je istakao da je to Ronaldo, a na pitanje podrške, otkrio je da ga je učiteljica zvala.

Da. Ronalda. Pitala me je učiteljica: „Kako sam“ - rekao je mali Stefan.

Nemanja je ovom prilikom i porazgovarao sa majkom ova dva mlada momka, te je na samom početku upitao gde se nalazila, ko joj je javio i kako se osećala kada je saznala za ovu, veoma potresnu za nju, vest.

Kod kuće sam bila, spremali smo se za Badnji dan. Kad su mi rekli, bila sam u šoku, ne znam šta me je snašlo. Pravo sam otišla za Gračanicu. Moj suprug je javio deveru i on je otrčao do mene. Kad mi je javio, ništa, torbu i pravo kod njega. Bilo mi je bitno da znam da li je živ, ali hvala Bogu, živ je i zdrav - rekla je ona.

Poruke i reči podrške su se u ovim momentima nizale, a na pitanje koliko je njoj, kao majci, značila podrška svih ljudi, ona je istakla da je jako zahvalna na svemu i da joj je puno značila podrška.

Puno znači, podrška sa svih strana. Želela bih svima da se zahvalim, da nije bilo njih, ne znam kako bih izdržali. Kad sam stigla u bolnicu, suprug mi je rekao da je bolje što sam došla sad, a ne sa njim. Pomešana osećanja, zbrkano mi je bilo u glavi, da li sam srećna što je živ ili tužna. Bio je svestan, ćutao je, ali je sam krenuo oko dva sata da priča šta se desilo. Pričao mi je kako je bilo, šta se desilo, sam, nisam htela da insistiram i da pitam. Smatrala sam da mu je teško, da se ne priseća, ali je sam počeo da priča. Nisam znala da je on uzeo da slika, najmanji da slika.

Narod ih je okarakterisao kao junake ove borbe i bitke, u čemu se složio i sam reporter, te ju je upitao da li je svesna da kakve junake ima u svom domu, na šta je ona rekla.

Jesam, sada jesam i presrećna sam. Nek svako dete na ovom svetu bude živo i zdravo, pa i moje

U daljem nastavku, Nemanja je došao do mesta na kom su oni upucani, te je tom prilikom pokazao i otisak čaure od metka.

Takođe, Vujičić je tamo zatekao i badnjake, koje su to jutro sekli Miloš, Stefan i njegovi drugari.

Na istom mestu stoje badnjaci, nisu ih odneli u dom, jer je pucano na njih - rekao je Nemanja.

Autor: N.Ž.