Lazar Ristevski (19), miran i povučen mladić iz beogradskog naselja Kaluđerica, koji je u ponedeljak po podne izašao iz porodične kuće i od tada mu se izgubio svaki trag, pronađen je danas.

Policajci su ugledali zbunjenog mladića, prošli mu i legitimisalo ga, i tako utvrdili da je reč o Lazaru. Mladić je upućen na posmatranje u beogradsku kliniku "Laza Lazarević".

Da podsetimo, Lazar je u ponedeljak izašao iz kuće i rekao da ide kod brata, ali se tamo nije pojavio, već se izgubio u nepoznatom pravcu.

On je, inače, slabo sa bilo kim komunicirao, a prethodne tri godine uglavnom je provodio za kompjuterom igrajući igrice.

Očajna majka Slavica priznaje da je njen sin bio pomalo čudan, ali kaže da nikada nije napravio nijedan problem.

- Moj Lazar je divan, mada malo povučen i stidljiv momak. Veoma je vezan za mene. Išao je u Saobraćajno-tehničku školu u Zemunu, ali nije bio baš vredan đak. Bez obzira na to, nikada nije napravio nijedan problem, iako je sad u nezgodnim godinama. Nije izlazio sa društvom, nije se provodio po klubovima, bio je nekako poseban - plačući priča Slavica.

Ona kaže da je njen sin najviše vremena provodio pored kompjutera, igrajući igrice i slušajući muziku.

- Ponekad bi mi pustio neku pesmu, a znao je i da me iznenadi i skuva ručak. Tog dana, kad je nestao, rekao mi je da ide kod brata koji živi u kući do naše. Obuo je svoje crne patike i stavio kapuljaču. Od tada od mog Lazara nije bilo ni traga ni glasa - kaže majka Slavica i dodaje da je u prvi mah pomislila da je, umesto kod brata, otišao da kupi tastaturu jer se žalio da mu se stara pokvarila.

Lazarov brat Miloš Ristevski, koji je bio sa njim noć pred nestanak, rekao nam je da je njegov brat bio izuzetno povučen i da je vreme provodio ispred kompjutera.

- Tokom osnovne škole je možda i imao nekog drugara, ali otkako je krenuo u srednju, nije se družio ni sa kim. Jako retko je izlazio iz kuće i uglavnom je sedeo ispred kompjutera. Noć pre nestanka je sedeo sa mnom do pola sedam ujutru i rekao mi je da ga probudim oko pola četiri po podne. Kada sam došao da ga probudim, njega nigde nije bilo. Majka je mislila da je otišao da se vidi sa mnom, a kada je shvatila da nije, pomislila je da je otišao da kupi tastaturu. To mi je odmah bilo sumnjivo pošto nigde ne ide jer se mnogo ugojio, pa malo teže hoda. Otišao sam odmah da ga tražim do apoteke, pekare, prodavnice, ali ga nigde nije bilo. Kako su sati prolazili, on se nije vraćao, a majka i ja smo shvatili da nešto nije u redu sa njim - ispričao nam Miloš i dodao da ne može da shvati zbog čega je Lazar odlučio da ode od kuće.

- Nisam primetio da je tužan ili depresivan, niti mi se on na nešto požalio. Jedino mu je teško padalo što je majka bolesna. Proveravao sam i njegov kompjuter i čak ni tu nisam našao nikakav znak - ispričao je Miloš.