Ekološki zahtevi su stroži, pa su vrlo važne nove, veće investicije.
Srbija bi trebalo da prati trend zabeležen u svetskim metropolama i da razmišlja o primeni koncepta "smart cities" - "pametnih gradova", kako bi, uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija postigla najbolju moguću organizaciju života u gradu uz maksimalnu energetsku efikasnost, poruka je panela “Nova energija - pametni gradovi”, održanog u okviru Sajma energetike.
Budući da je energetski efikasna proizvodnja električne energije važan segment koncepta "pametnih gradova", o njemu je govorio izvršni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević, ukazujući da su sada ekološki zahtevi mnogo strožiji, što zahteva veće investicije.
Vlaisavljević je takođe ukazao da su elektrane koje proizvode energiju uz poštovanje strogih ekoloških standarda "skuplje", jer proizvode manje energije i zahtevaju ulaganja i nakon što već poenu da rade.
Foto: Tanjug
On je rekao da EPS vodi računa o poslovnoj i tehničkoj održivosti u budućnosti, te o potrebi balansiranja potrošnje i proizvodnje električne energije u skladu sa potencijalima koje Srbija ima, kako bi "kupci" struje imali mogućnost da biraju snabdevača.
On je rekao da će u tome značajnu ulogu imati i vetroparkovi.
- 'Pametne' elektroenergetske mreže i pametni potrošači mogu da pomognu boljem funkcionisanju sistema tako što će sebi smanjivati račun, a operatorima ooućavati da lakše upravljaju energetskim sistemom - zaključio je Vlaisavljević.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac istakao je da su gradovi mesta u kojima se troši najviše energije, a istraživanja pokazuju da je 2005. godine oko 48 odsto stanovništa živelo u gradovima, da se ta cifra pet godina kasnije popela na 52 odsto, a da se procenjuje da će ona 2050. iznositi čak 66 odsto.
Kada se sve to uzme u obzir, rekao je, neophodno je naučiti kako pametno proizvoditi i trošiti energiju kako bi se postigla maksimalna efikasnost.
Upravo to omogućavaju "pametni gradovi", koji koriste Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i interntet da da unaprede život građana.
U takozvanim "pamtenim gradovima", objašnjava, procenjuje se koji sve klasični izvori energije postoje u tom gradu, koji obnovljivi izvori, kakvi su potrošači energije, bilo da su to pojedinačna domaćinstva ili stambene zgrade...
- Sve te procene omogućavaju IKT tehnologije, uz pomoć kojih možemo da planiramo budućnost i utvrdimo da li je moguće proizvoditi i koristiti energiju na lokalnom nivou - zaključio je Banjac.
Foto: Tanjug
Vedrana Todorović iz beogradskog Sekretarijata za energetiku rekla je da je gradska vlast odlučna u nameri da tu efikasnost dovede na najviši mogući nivo. Todorović je govorila i o projektu Tipologija zgrada u gradu Beogradu, koji predstavlja pregled stanja beogradskih zgrada kada je reč o energetskoj efikasnosti.
Cilj je smanjenje emisije ugljendioksida, koji je najzaslužniji za efekat "staklene bašte", kao i "energetska sanacija" zgrada kod kojih bude bila utvrđena potreba za tim.
