Potpunu sliku onoga što se dešava na terenu teže je sastaviti u realnom vremenu, ali izgleda da se Putin odlučio za veliku kampanju koja ima za cilj da postigne promenu režima, a ne za ograničenije preuzimanje separatističkih teritorija Donbasa koje je priznao kao nezavisan.

Prema SAD, Rusija je postavile snage oko Ukrajine koje su brojale između 150.000 i 200.000 vojnika do trenutka kada je predsednik Vladimir Putin izdao naređenje da se krene rano u četvrtak.

Ukrajinska državna granična služba saopštila je da je njeno osoblje napadnuto u 5 sati ujutro po lokalnom vremenu u pet provincija oko severoistočnih granica zemlje, kao i preko Donbasa i okupiranog Krima na jugu.

Izveštava se da su ruski tenkovi do sredine jutra stigli do predgrađa drugog ukrajinskog grada, Harkova, i da se bore u oblasti Herson severno od Krima. Rano popodne Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je ruski vazdušni napad za zauzimanje aerodroma Hostomel, nedaleko od glavnog grada Kijeva.

Šta se dalje dešava, prema moskovskom analitičaru odbrane Pavelu Felgenhaueru, najbolje se razume iz Putinovog navedenog cilja da „demilitarizuje” umesto da okupira Ukrajinu, naciju sa 41 milion stanovnika veličine Francuske.

„To znači da bi ukrajinske oružane snage trebale biti potpuno raspuštene, oružje likvidirano i Ukrajina pretvorena u tampon zonu u kojoj Rusija može da radi šta hoće bez ikakve mogućnosti Ukrajine da se odupre“, rekao je Felgenhauer, veteran vojni analitičar Džejmstaunske fondacije, Američki trust mozgova. „Putin je bio veoma konkretan, pitanja teritorije su na drugom mestu.

To, zauzvrat, znači gađanje ukrajinskih oružanih snaga uglavnom u Donbasu, gde će ruske snage verovatno angažovati sa fronta i opkoliti ih, rekao je Felgenhauer. Rusija ne može sebi priuštiti dugotrajno angažovanje, već će to biti „Blic, Blic Krig“, rekao je on.

To je stav koji deli Ben Hodžis, penzionisani američki general i bivši komandant američke vojske u Evropi. Zauzimanje – umesto pretnje – Kijeva, grada od 2,8 miliona, rizikovalo bi meseci gradskog rata i zahtevalo bi svu ljudsku snagu koju Rusija ima na raspolaganju. Prema američkom iskustvu, rekao je on, za preuzimanje jedne zgrade veličine hotela potreban je bataljon, ili 700-800 ljudi.

"Jednostavno mislim da to nije izvodljivo", rekao je Hodžis na marginama Minhenske bezbednosne konferencije 18. i 20. februara.

Nema sumnje da Putin ne gleda samo na separatističke teritorije, kaže Matje Buleg, specijalista za evroazijsku bezbednost i odbranu u londonskom istraživačkom centru Čatam Haus

U Putinovom predratnom obraćanju naciji, rekao je Boulegue, on je manje vremena proveo pričajući o zaustavljanju daljeg širenja NATO-a od onoga što je video kao nelegitimnost Ukrajine kao države, spojenu -- prema njegovom iskazu -- nizom proizvoljnih Odluke iz sovjetskog doba.

„To je bio način na koji je govorio o Ukrajini skoro kao da je to Lego set“, kaže Buleg. „On je tvrdio Rusima da će ulaskom ispraviti istorijsku grešku".