"Moja majka je ostala u Ukrajini, sama je stara i nema nikog, sekiram se za nju. Upravo mi je javila da su počela dejstva u okolini. Ona plače, ljudi skupljaju hranu i odlaze u skloništa".
Ovako priča Svetlana Jesepčuh, Ukrajinka koja je pre 8 godina došla u Srbiju i zasnovala porodicu u Zaječaru.
Kako kaže, osim u regionima Donjecka i Luganska, do danas se nije osećao oružani sukob, kriza je bila počela, strah nadvladao, ljudi su se molili za mir.
Foto: Tanjug AP/Sergei Grits
- Hrane ima, ali sve je skupo, plate u Ukrajini su male. Rat je u bio u istočnoj Ukrajini, a ljudi su kupovali zalihe hrane, svi su se molili da se sve završi mirno. Ako bi Amerika i Rusija ratovale u Ukrajini, to bi bilo zaista teško - priča Svetlana.
Kako je ispričala Olga, koja se trenutno nalazi u Bugarskoj, njen tata je u Dnjepru i situacija je kritična.
- Bomardovali su više aerodroma: Dnjepar, Kijev, Ivano Frankovsk, tenkovi ulaze sa strane Krima i Belorusije. Eksplozije su u Odesi. Srušili su granične prelaze u Hersonu. U gradovima gužva na pumpama - priča Olga.
Foto: Tanjug AP/Ross D. Franklin
Svetlana iz Zaječara kaže da njen suprug često spominje devedesete godine, krizu i ratove koje smo preživeli na ovim prostorima.
Ona je, inače, u Srbiju stigla neposredno pre promena koje su promenile situaciju u Ukrajini - protesti na Majdanu, a potom i nemiri na istoku zemlje.
- Ja sam otišla u septembru, a u decembru su počela događanja na Majdanu. Strašno je, ja sam bila srećna što sam na vreme otišla, živela sam i radila u Kijevu - priča Svetlana.
