Počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić biće sahranjen danas u 15 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, na mestu koje se nalazi pored grobnice osnivačice pozorišta "Puž" Slobodanke Cace Aleksić, žene Branka Kockice, kao i pevača Šabana Šaulića.
U delu gde će večno počivati političar i vrsni inženjer, koji je u subotu uveče preminuo usled posledica usporenog rada srčanog mišića, sahranjeni su estradni umetnici Predrag Živković Tozovac, Predrag Gojković Cune i glumačka legenda Velimir Bata Živojinović, kao i glumci Milorad Mandić Manda i Nebojša Glogovac.
Radnici JKP "Pogrebne usluge" su tokom jučerašnjeg dana pripremali i čistili prostor gde će se danas od Mrke oprostiti brojni prijatelji i rodbina. Prema planu, u 14.30 počeće primanje saučešća ispred kapele na otvorenom, zbog epidemioloških mera radi virusa korona.
Prethodno, u Skupštini Srbije, u 11 časova, biće održana komemoracija. Ovde će biti porodica, poslanici, članovi Vlade, predstavnici diplomatskog kora, dok će ostali građani od Mrkonjića moći da se oproste na groblju. Plan je da govore održe predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prvi čovek socijalista i parlamenta Ivica Dačić.
Prethodnih dana, u celoj Srbiji u sedištima socijalista, kao i u Narodnoj skupštini Srbije, otvorene su knjige žalosti, u kojima su se od nekadašnjeg ministra saobraćaja i infrastrukture opraštali partijski saborci, poštovaoci, prijatelji, saradnici...
Milutin Mrkonjić je u narodu poznat kao graditelj u obnovi zemlje posle NATO agresije i po čuvenoj rečenici da posao mora da se završi "pre roka".
Voleo je kafanu, imao je prijatelje u gotovo svim političkim strankama, družio se i sa pevačima i glumcima. Poslednjih deset godina bio je u ljubavi sa pevačicom Anom Bekutom. Nikada se nije razveo od Dragane Daše Mrkonjić, iako su se rastali posle 30 godina braka.
Od Mrkonjića su se preko društvenih mreža minulih dana opraštale i pristalice drugih političkih opcija, poput nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića i lidera LDP Čedomira Jovanovića. Na njihov račun su se zatim mogle čuti razne optužbe. Pisani su neprimereni komentari u kojima im je spočitavano zašto su izjavljivali saučešće. Ispod Tadićeve rečenice da je "Mrka uvek bio njegov drug", usledila je ironična ocena da "poruku bivšeg predsednika treba svi da vide".
- I treba - ubrzo je uzvratio Tadić.
Inače, recept likovanja nad nečijom smrću kod nas je već primenjivan. Tako su kada je u Tribunalu u Hagu umro bivši lider Srbije i SRJ Slobodan Milošević, predstavnici tadašnje partije G17 plus puštali balone sa Trga republike.
TRAŽIO SPOMENIK MILOŠEVIĆU
Mrkonjić je uvek isticao da je prijatelj nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Nikada ga se nije odrekao, a zalagao se i da se njegovoj porodici dozvoli povratak u Srbiju. Pokrenuo je i inicijativu da se Miloševiću podigne spomenik.
Foto: Tanjug AP/Darko Vojinović, Pink.rs
Svi smo ga cenili, nosio je čudesnu energiju, Vojnici i oficiri su ga zvali "Ćale"
Od prve vesti da nas je napustio Milutin Mrkonjić, moj vojnik JNA iz '69, imao sam potrebu i želju da se oglasim. Da dodam jednu, mislim, blistavu pločicu u mozaiku biografije o našem Mrki. To je delić iz njegovih vojničkih dana. Uspomena koja nas je povezala od 1969. kada je stigao na odsluženje vojnog roka u Pirot, u jedinicu koja je baštinila uspomene na slavnu Četvrtu proletersku crnogorsku, Pekinu, brigadu. Tada sam bio komandir čete, Milutin od mene stariji, po godinama, a pri kraju po zakonu propisanom za odsluženje roka u JNA. Obojica inženjeri. Ja primam tog, stasitog, utegnutog, pomalo drčnog momka. Posle dvanaest meseci odsluženih, pozdravili smo se.
Izljubili. Potekla je i suza. Mislio sam: ovo je rastanak, običan. Ali, sve je bilo, samo obično bilo nije.
Ovako o nekadašnjem vojniku JNA, Milutinu Mrkonjiću, za "Novosti" govori Milan Bjegović, pukovnik u penziji. On se u čitulji, oprostio od svog vojnika s kojim nije prekidao vezu do poslednjeg dana.
- Kad je došao u kasarnu svi smo u njemu prepoznali čudesnu energiju. Bio je zamajac, prava mašina. Cenili su to i vojnici, posebno mlade starešine - vraća sećanje pukovnik Bjegović.
- Pirotskim preduzećima bila je potrebna pomoć vojske. Inženjeri, kakav je bio Mrka, nasušno potrebni. On je bio zamajac i pokretač svih akcija. I, sledili smo ga. "Prvi maj" Pirot, "Progres"... Svuda je vojska, a Milutin je bio inženjer tih radova, upamtila mladog vojnika Mrkonjića. I, u zahvalnost, na jubilej tri decenije jedinice, 1972, dodeljeno mu je priznanje najboljeg vojnika, ikada, u ovoj jedinici.
Toga dana Mrkonjić je sedeo uz Peka Dapčevića, u prvom redu, a dodela priznanja propraćena je ovacijama.
- Usledila je nesrećna '91. Bio sam oficir u Karlovcu - priča Milan Bjegović.
- Obreo sam se u Beogradu. Milutina sam, u nekoj nemiloj prilici sreo, sasvim slučajno, na ulici. Ščepao me. Zagrlio: "Komandire, znaš li kada smo ti i ja, u jedinici dužili najveće brojeve čizama. Ja moje poderao, a ti mi dao svoje da odem na odsustvo". Zaplakao sam...
Duga je priča. Traje satima. Traju uspomene...
- S Milutinom sam se sreo pre godinu-dve. U sedištu stranke. Došao je vedar. Nasmejan. Energija, kao kad sam ga prvi put video. Podigao je i mene. A ja sam mu uzvratio: "Gde si, Ćale, pamtiš li da smo te tako zvali svi, one '69." Šeretski se nasmejao.
Autor:
