– Imao sam 16 godina kada su čudne stvari počele da se dešavaju mojoj porodici. Brata je udario autobus, policija nas je obavestila da je Saša poginuo. Šok, neverica, katastrofa. Ležao je u mrtvačnici prekriven čaršavom. Stric Voja je nekako ubedio pokojne doktore Musulina i Repca da bar nešto pokušaju, oni su ga odveli u bolnicu, operisali ga, zakrpili i pomoću aparata ga održavali u životu – rekao je Lalatović.

– Sve se nekako urotilo protiv nas, mama je umirala od raka, brat ležao u komi. Onda je tata čuo za neku babu u Bačkom Jarku koja se bavi crnom magijom i nije mu ostalo ništa drugo nego da se uhvati za poslednju slamku. Otišao je tamo i saznao da su na Aleksandra bačene čini. Baba je samo rekla da potražimo duksericu sa prugama i da spalimo ono što je ušiveno sa unutrašnje strane. Otišli smo odmah u bratov stan i čim smo otvorili orman ugledali smo zeleni duks. Kada smo ga izvrnuli, crni konac u obliku krsta je zaista stajao odmah pored srca. Tata ga je spalio i posle 3-4 dana brat se probudio iz kome. Prozvali su ga “fenomen”. Bio je klinički mrtav i niko mu nije davao ni promil šansi da preživi. Kroz nekoliko dana je normalno hodao i skroz se oporavio. Molili smo babu da nam kaže ko je bacio čini na Sašu, rekla je da zna, ali da ne sme nikako da nam otkrije – rekao je Lalatović.

Lalatović je najteže u životu podneo smrt majke koja je izgubila bitku sa rakom kada je Nenad imao samo 16 godina. I danas pamti emotivni poslednji susret sa njom.

– Mama je nažalost obolela od raka dojke, kasnije se to proširilo na kosti. Imao sam tada 16 godina i to je ostavilo veliku traumu na mene. Sećam se kada sam sa tatom otišao poslednji put kod nje u posetu. Sedeli smo pored njene postelje, ustali da krenemo, ona me je pozvala onim izmučenim glasom. Zamolila me da se sagnem da mi nešto šapne. Jedva je izustila “sine, samo da znaš, mama tebe voli najviše na svetu”. Uspeo sam nekako da izustim “i ja tebe mama”, otišao sam i nikada je više nisam video. Patim i dan danas – rekao je trener.