Osim Memoranduma o razumevanju, tokom prethodna tri dana u Pekingu su članovi srpske delegacije potpisali i Sporazum o zajmu sa kineskom Eksim bankom za finansiranje Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke deonice Beograd Centar - Stara Pazova u vrednosti 297,6 miliona dolara.

Kako je predviđeno, tim će se zajmom finansirati rekonstucija i modernizacija prve deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte, Beograd Centar - Stara Pazova, čime bi to trebalo da bude prva pruga u Srbiji na kojoj će vozovi moći da idu brzinom do 200 kilometara na sat.

Sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC) potpisani su Memorandumi o saradnji na projektima izgradnje puteva u Srbiji i Protokol o saradnji na razvoju Kinesko-srpskog industrijskog parka.

Memorandumi s kineskom CRBC odnose se za projekte izgradnje auto-puta preko Čačka do granice za Crnom Gorom i izgradnju Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad - Ruma), ukupno vredne oko 2,5 milijardi evra.

Koridor 11

Kada je reč o Koridoru 11, potpisan je memorandum za dve deonice, Preljina-Požega i Požega-Boljare, ukupne dužine od oko 140 km, čija će izgradnja početi naredne godine.

Predviđena je gradnja tunela kroz Frušku goru koji će biti dug 3,5 km i auto-putem od Rume do Novog Sada putovaće se svega dvadesetak minuta, a planirano je da se kasnije izgradi i nastavak brze saobraćajnice do Šapca i Loznice.

Osim infrastrukturnih projekata, potpisani su i Aneks 3 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, kao i Memorandum o utvrđivanju Akcionog plana za trgovinu i investicije u poljoprivredi.

Memorandum će omogućiti da srpski poljoprivrednici mogu da izvoze neograničene količine i jagnjećeg mesa, kukuruza, suvih šljiva, rezanaca od repe.

Kako je planirano do leta bi trebalo da se postigne dogovor za izvoz govedine, a do kraja godine i za svinjsko meso i mlečne proizvode.

Sa predstavnicima kompanije Huawei Sporazum o strateškom partnerstvu za razvoj informacione i komunikacione infrastrukture u obrazovnim institucijama, dok je sa kompanijom CRBC potpisan Protokol o saradnji na razvoju Kinesko-srpskog industrijskog parka.

Prema najavama trebalo bi da se park nalazi sa leve strane Dunava, pored Pupinovog mosta i da u njega dođe na desetine novih kompanija iz Kine i ostatka sveta.

Postignut je i dogovor sa kompanijom Poligrup da u narednih 30 dana bude potpisan sporazum o završetku projekta izgradnje kanalizacije u Beogradu i fabrike za prečišćavanje vode u Velikom selu, odnosno izgradnja interceptora koji bi omogućio da sve otpadne vode budu preusmerene u tu cev, a zatim u novu fabriku za prečišćavanje.

Govoreći o budućoj saradnji premijer Srbije Aleksandar Vučić je precizirao i da je, kada je reč o RTB Bor, prvi put lično od predsednika Kine Si Ðinpinga čuo da gledaju kako mogu da pomognu u vezi tog preduzeća, ali i dodao da je oko Bora, tokom boravka u Kini imao sastanke sa dve kompanije.

On je ukazao i da je razgovarano sa dve kompanije koje su pokazale veliku zainteresovanost za privatizaciju aerodroma Nikola Tesla uz ocenu da bi se sa njihovim ucecšćem povećala i cena ali takođe i ugled te najbrže rastuće vazdušne luke u Evropi.

On je, govoreći i o drugim planovima i projektima, rekao i da je razgovarano a i dogovoreno više stvari u vezi naših širokopojasnih internet mreža, daljih aktivnosti što se tiče optičkih vlakana i kablova, a sve u cilju uspostavljanja nove mreže i stvaranja uslova da se uđe u razgovore ili sa Huaweijem ili ZET, odnosno sa nekom od kineskih kompanija, a u vezi 5G mreže.

Predstavnici kompanije Huawei su članovima srpske delegacije predstavili i mogućnost saradnje na uspostavljanju "G oblaka" (Government cloud), koji bi objedinio infrastrukturu podataka i komunikacije za sve državne organe i ponudio sve aplikacije koje su potrebne državnim organima za njihovo poslovanje.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali imao priliku da u kineskoj prestonici razgovara i sa ljudima iz kompanije Hajger, od kojih je grad Beograd već kupio pet elektroautobusa jer, kako je rekao, postoji želja da se od te kompanije kupi još "desetine novih elektroautobusa".

On je dodao da grad Beograd pokušava da dogovori s tom kompanijom ulazak u Ikarbus, kako bi se u našoj fabrici u Zemunu proizvodili elektroautobusi, a zatim izvozili u celu Evropu.