"Nagrađivao je uvek rad, ali za 35 godina nikog nije kaznio. Kad je bilo razloga, hteo je da ukori, izgrdi, posavetuje. ali kazni nije bilo."
Sveštenstvo niške Eparhije do poslednjeg trenutka molilo se za zdravlje patrijarha Irineja nadajući se božjem čudu. Nekadašnjeg starešinu, s obzirom na to da je na mesto najvišeg crkvenog velikodostojnika otišao pre 10 godina, iz niškog vladičanskog doma, pamte samo po dobrom. I on je niške dane pamtio na isti način, pa se ovom gradu uvek rado vraćao.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
- Kad bi dolazio u Niš, govorio bi da dolazi svojoj kući, više se osećao Nišlijom nego Čačaninom. Pre sedam dana tražio je da mu donesu jabuke iz Niša, to je dokaz koliko je još vezan za ovaj grad. Bez obzira na to što je na mestu najvišeg crkvenog velikodostojnika, to mu nije smetalo da ispolji svojevrsni humor. Voleo je da se šali, čak je svojim službenicima govorio da su ga i u bolničku postelju smestili da bi ga se malo “oslobodili”. Sačuvao je taj duh i u ovim teškim trenucima - kaže jedan od sveštenika koji dugo poznaje srpskog patrijarha.
Ono što je smatrao jednom od najvećih njegovih vrlina je što nije delio ljude na “ovakve i onakve”.
- Nagrađivao je uvek rad, ali za 35 godina nikog nije kaznio. Kad je bilo razloga, hteo je da ukori, izgrdi, posavetuje. ali kazni nije bilo. O njemu će se tek čuti, ostaće upamćen kao veliki duhovnik i graditelj - rekao je Irinejev prijatelj.
Foto: Informer.rs/D.K.
On je jedan od retkih koji je smogao snage da sa medijima podeli svoje sećanje na patrijarha. Jedan od njegovih najboljih prijatelja Milutin Timotijević, rektor Prizrenske Bogoslovije, to nije mogao.
- Nisam u situaciji da govorim, razumite mi, moram ovo sam i u miru da proživim - kratko je kazao Timotijević.
Patrijarh Irinej preminuo je jutros u 91. godini života, od posledica korona virusa.
