AKTUELNO

Kolaps Agrokora, najvećeg regionalnog poljoprivredno-trgovinskog lanca, veće neko vreme potresa region.

Hrvatska je donela lex specialis koji omogućava da se država uključi u upravljanje preduzećem. Za oporavak Agrokora dat je rok od 15 meseci, posle čega, ako rezultati izostanu, sledi stečaj. O tome kakva će biti sudbina srpskih kompanija, koje su u vlasništvu Agrokora, za Pink su emisiji "Pravac" govorili profesor ekonomije Milenko Dželetović i ekonomista Radojka Nikolić. Oni su se saglasili da je najzdraviji deo Agrokora u Srbiji, te da sudbina ovih preduzeća zavisi od Hrvatske i njenih daljih poteza.

Dželetović je ukazao da je Vlada Srbije prepoznala važnost problema i da nastoji da pomogne u pronalaženju rešenja, imajući u vidu da je u firmama koje su u vlasništvu u Srbiji zaposleno 12.000 ljudi.

Dželetović mnogo očekuje od sutrašnjeg sastanka ministara trgovine u regionu, te dodao da se nada će se Hrvatska preko stečajnog upravnika obavezati da neće izvlačiti novac iz firmi u Srbiji, koje su zapravo najzdraviji deo Agrokora.

Foto: TvPink Printscreen

On je ocenio da je Srbija, vodeći se time da tržište treba da bude otvoreno, išla na privatitaciju i nije vodila računa o poreklu kapitala, ali ni o strateškim momentima – šta privatizovati, a šta ostaviti u vlasništvu države.Sa druge strane, rekao je on, Hrvatska je imala širok spektar mera kojima je sprecila ulaz srpskog kapitala na tržište.

Dželetović je istakao da je lex specialis najbolji način da se problem prenese na budžet, na državu i na sve one koji nisu učestvovali u bahaćenju, te ukazao da se u rešavanje problema moraju uključiti kreditori i banke.

Prema njegovim rečima, 15 meseci je suviše kratak i restriktivan rok, imajući u vidu da su dugovanja Agrokora šest milijardi evra, a vrednost imovine svega milijardu evra.

Foto: TvPink Printscreen

Krah firmi u Srbiji bi bio veliki udarac za srpsku ekonomiju, zaključio je Dželetović. - Imaju zdrav proizvod, imaju tržište, ali su opterećene finansijskim obavezama. Njihova sudbina zavisi od matične kompanije, od Hrvatske, ali i od banaka i kreditora, od koristi bi bila i pomoć ruskog ministarstva ekonomije – smatra Dželetović.

Radojka Nikolić, urednica magazina "Biznis i ekonomija" je podsetila da je Agrokor u region stigao kupujući Frikom, koji je tada bio najzdraviji deo PKB 2003. godine. Nikolić je Ivicu Todorića, nazvala tranzicionim kapitalistom koji potvrđuje da je uspeh individalan, a krivica zajednička.

- Najveći deo dugovanja Agrokor ima prema Hrvatskoj, koja i sama sada pokušava da se zaštiti. Nema modela koji može da omogući da se imovina uveća šet puta za relativno kratko vreme – navela je Nikolić i dodala da negativan novčani tok Agrokora počinje 2010. i to uz podršku Hrvatske.

Sada, donošenjem lex specialisa, sudbina srpskih firmi zavisi od Hrsvatske, a mislim da će oni uraditi sve da konsoliduju "Agrokor", ocenila je ona.

- U Srbiji se ne može doneti poseban zakon, možemo samo da posmatramo sa strane i da budemo spremni da pomognemo ljudima. Frikom, Dijamant, Mivela i Mlin su najmanje zaduženi i najzdraviji su deo Agrokora – istakla je Nikolić.

Ona smtra da će se ovaj slučaj okončati stečajem Agrokora, mada ima indicija da če Hrvatska kupiti ovu kompaniju. - Srpske firme su jako dobre i imaju tržište. Pravedno bi bilo da prvo bankrotira Todorić sa svojom imovinom, a potom i firme – naglasila je Nikolić.

#Agrokor

'