Film je počeo da se snima davne 1954. godine, a ulogu mongolskog poglavice Džingis kana je tumačio Džon Vejn, a tatarsku princezu je igraka Suzan Hejvord.

Iza njega je stajao čuveni Hauard Hjuz, pionir vazduhoplovstva i bogati producent.

Tokom snimanja imali su problema sa nepristupačnim terenom, kao i sa velikim vrućinama, budući da su snimali u pustinji u Juti, koja je odgovarala scena azijskih stepa u kojima je osvajao Džingis Kan. Ova odluka pokazala se kao kobna po celu ekipu.

Naime, izabrali su da snimaju na lokaciji nedaleko od ozloglašene oblasti za nuklearno testiranje u Nevadi. Više od 100 nuklearnih bombi stvaralo je radioaktivne oblake, visine nekoliko hiljada metara, čuje su smrtonosne čestice raznosili jaki vetrovi.

Lokacija na kojoj su snimali film bila je prekrivena smrtonosnom prašinom.

Filmsku ekipu činilo je 220 ljudi, od kojih je čak 92 umrlo od raka.

Džon Vejn je umro od raka pluća, a Suzan Hejvord od raka mozga.

Hauard Hjuz se osećao krivim za brojne smrti jer je izabrao kobnu lokaciju. Kada je 70-ih primetio da filmska ekipa umire, platio je neverovatnih 12 miliona dolara da bi kupio sve poSve do njegove smrti, film nije prikazivan.