Međutim, tvit o tom problemu ubrzo je obrisan sa njihove službene stranice. Potom su objavili novi u kojem objašnjavaju kako se očekuje da će većina zaraženih ipak razviti antitela koja će im pomoći u zaštiti. Ove potpuno oprečne informacije napravile su veliku pometnju. Ljudi su zbunjeni i pitaju se – u šta da veruju?

Evo šta o svemu tome kaže prof. dr Nada Kuljić Kapuljica, virusolog, koja se sa korona virusima prvi put srela početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada su oni dijagnostikovani na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a potom ih 20 godina proučavala.

- Kod svih ljudi koji su preboleli COVID – 19 u organizmu stvoriće se antitela. Ta antitela počinju da se stvaraju oko sedmog dana od početka bolesti i većina ljudi bi već posle dve nedelje trebalo da ih ima. Nivo tih svežih antitela raste dva, tri meseca. U organizmu potom ostaju trajna antitela, ali problem je što u ovom slučaju još ne znamo koliko dugo će ona trajati odnosno kad čovek može ponovo da dobije istu infekciju – objašnjava doktorka Kuljić Kapulica.

Doktorka Kuljić Kapuljica podseća da je u prirodi do sada cirkulisalo šest korona virusa koji izazivaju bolest kod ljudi, a da su dva od njih dovela do epidemija i teških respiratornih bolesti kao što su MERS i SARS. Sada se pojavio i novi, sedmi korona virus koji je izazvao najveću epidemiju do sada, ali o njemu se, nažalost, još ne zna dovoljno.

- Niko u ovom trenutku sa sigurnošću ne može da tvrdi koliko dugo su vlastitim antitelima zaštićeni oni koji su već imali COVID -19 infekciju. Na osnovu saznanja iz epidemije SARS-a ta antitela bi trebalo da traju do dve godine, a kod 50 odsto zaraženih bilo ih je i u trećoj godini. Kako će biti u slučaju novog korona viruse tek ćemo videti. Za to nam treba vreme kako bismo testirali zaštitna antitela kod ljudi koji su među prvima zaraženi, a to će potrajati. Tek za nekoliko meseci odnosno za nekoliko godina moći ćemo više da kažemo na ovu temu. Za sada je sve na nivou pretpostavki – ističe doktorka Kuljić Kapuljica.

<