U svakoj epidemiji, određen procenat populacije će umreti, drugi deo će se oporaviti, a biće i onih koji će kroz bolest proći neopaženo, bez simptoma. Tako je bilo sa svakom pandemijom i epidemijom, pa se isti scenario odvija i sa korona virusom.
Iako su stručnjaci u početku govorili da su ugroženi samo pripadnici starije populacije, danas nam je jasno da su ugroženi svi, kao i da infekcija kod starih ljudi ne mora da znači nužno i tragičan ishod. Takođe, ljudi istih godina i sličnog zdravstvenog stanja mogu da dožive potpuno drugačije simptome i razvijanje bolesti.
Zašto se to dešava i kako dolazi do tolikih razlika? Pre sveta, treba se pozabaviti terminologijom. Infekcija znači da ste zaraženi korona virusom nakon što ste mu bili izloženi. Infekcija nije isto što i izloženost, niti je infekcija isto što i bolest.
Foto: Tanjug AP/Dmitri Lovetsky
Bolest je kliničko stanje koje se ispoljava simptomima poput kašlja, groznice, temperature i ostalih blažih ili težih simptoma. Smrt nastupa kada usled oštećenja ostalih organa telo više ne može da sprovede dovoljan dotok kiseonika u krvi, niti može da održava druge vitalne funkcije, objašnjava dr Arturo Kasedeval za bloomberg.com.
U prošlosti, nakon izbijanja pandemija, procenti smrtnosti i preživljavanja pripisivani su božjoj volji. Danas, moderna medicina mnogo bolje razume naizgled nasumičnost smrti i preživljavanja i zašto je u grupi pojedinaca sličnih godina i zdravstvenog stanja neko bezbedan, a neko će izgubiti život.
Kako objašnjavaju stručnjaci, postoji pet varijabli koje određuju konačni ishod borbe sa bolešću.
Prva varijabla je mikrobiološka doza inokulacije, odnosno koliki je broj čestica izazvao infekciju. Ako smo zaraženi manjim brojem čestica virusa korona, verovatno će se telo vrlo lako samo izboriti, ili čak i neće biti simptoma bolesti. Ako nam je u sistem ušao veliki broj čestica, to dalje u telu dovodi do masovnog razmnožavanja virusa u telu i simptomi će biti ozbilniji.
Foto: Tanjug AP/Luca Bruno
Druga varijabla je genetika. Virusi najčešće ulaze u telo prodirući kroz proteine na spoljašnjim receptorima tela. Prisustvo tih proteina varira od čoveka do čoveka, a neko ko nema te proteine može da bude potpuno otporan na infekciju. Tako recimo, u slučaju HIV-a, neki ljudi nemaju receptore kroz koje virus ulazi, te mu uopšte nisu podložni.
Treća varijabla je put kojim virus ulazi u telo. Virus koji ste udahnuli putem kapljica izaziva drugačiji imuni odgovor od virusa koji smo uneli ako smo dodirnuli zaraženu površinu a onda dodirnuli lice. Lokalna odbrana nosa i pluća je različita, pa je i odgovor tela drugačiji.
Četvrta varijabla je snaga samog korona virusa. Kao što sezonski grip nije iste jačine svake sezone, tako je i sa korona virusima. Kako se širi sa čoveka do čoveka, mutira i u tom procesu nekada mu se promene neke važne karakteristike i virulentnost.
Foto: Tanjug AP/Luca Bruno
I konačno, peta varijabla je imunitet. Jačina imuniteta, a posebno kako se podnosili prethodne infektivne bolesti, umnogome određuje kako ćete reagovati na ovu infekciju. Imuni sistem se seća prethodnih susreta sa mikrobima i na osnovu tih iskustava sprema odbranu od novih mikroba. Recimo, kako kažu stručnjaci, ako ste imali grip neposredno pred inficiranje korona virusom, ovaj virus ponašaće se nepredvidivo. Kada imuni sistem ne prepoznaje ništa u vezi sa trenutnim napadačem, kasni sa reakcijama i time daje vremena virusu da se širi.
Sve ove varijable zajedno čine jedan kompleksan sistem, i zbog toga virus različito deluje i na ljude istih godina i zdravstvenog stanja.
