Simptome Kovida-19 teško je sa preciznošću utvrditi - variraju od slučaja i slučaja i njihova jačina se razlikuje, a čak 25 odsto zaraženih su asimptomatični nosioci, odnosno oni koji uopšte ne pokazuju znake infekcije, ili su isti gotovo neprimetni.
Upravo zato procenjuje se da je broj zaraženih od pet do 10 puta veći od prijavljenog, pa se mnogi pitaju da li je moguće da je neko već imao i preboleo korona virus, a da toga nije ni svestan? Može li to da se sazna i kako treba da se ponašamo ako ne nosimo mišlju da smo možda zaraženi?
Na ova i slična pitanja za britanski "The Guardin" odgovorila su dvojica medicinskih stručnjaka, doktor Vilijam Hilman, direktor Opšte bolnice u Masačusetsu i doktor Dejvid Bukholc, jedan od osnivača medicinskog centra Irving na Univerzitetu Kolumbija.
1. Postoji li neki način da saznamo da li je neko imao Kovid-19, a da nije to znao?
Dr Hilman: U ovom trenutku nemamo za to test. Razvijamo testove na antitela kako bismo proverili da li je neko imao infekciju, ali još nisu spremni za kliničku upotrebu. Jedini siguran način da saznate da li ste imali korona virus jeste da se testirate dok ga imate i da test bude pozitivan.
2. Da li je moguće da sam imao korona virus i da nisam imao simptome?
Dr Hilman: Korona virus ima prilično veliki spektar simptoma, od ljudi koji uopšte nemaju simptome preko onih sa vrlo blagim simptomima sličnim prehladi - curenjem nosa i grloboljom do ljudi sa težim simptomima nalik gripu - visokom temperaturom, bolovima u mišićima, nedostatkom daha, kašljom... Tu su i ljudi sa teškim oboljenjima koji imaju velike respiratorne smetnje i kojima je neophodna bolnička nega.
3. Koji je procent ljudi koji ne pokazuju simptome?
Dr Bukholc: Trenutno u Njujorku testiramo samo one sa najtežim simptomima. Dakle, nemamo predstavu o tom podatku. Međutim, istraživanje na Islandu gde je testiran ogroman broj populacije pokazala je da tamo 50 odsto zaraženih nije pokazivalo nikakve simptome.
4. Da li su ljudi koji su asimptomatični mogu da prenose virus?
Dr Hilman: Značajan deo ljudi koji nemaju simptome su zarazni samo deo vremena. Ali, mi ne znamo koliko je to dugo, jer u ovom trenutku nemamo na raspolaganju testove za asimptomatske infekcije. Kad ljudi imaju simptome, oni su zarazni i dan ili dva pre nego što se simptomi pokažu, a nakon što se simptomi povuku, oni takođe mogu da prenose virusa još nekoliko dana posle. Postoje dokazi i o tome da virus može da se širi i nekoliko nedelja nakon što simptomi nestanu. Teško je znati da li je to stvarni, živi virus koji još uvek može da se prenese na nekog, ili je to samo mrtvi virus koji telo izbacuje.
5. Treba li neko da se ponaša drugačije ako misli, ali nije siguran, da ima korona virus?
Dr Bukholc: Svi moramo da budemo uzor. Ako smi svi zajedno u tome, svi moramo da radimo na socijalnom distanciranju.
Dr Hilman: Budući da u ovom trenutku nema načina da saznamo ko ga ima ili ga je imao, osim ako nemate simptome, postupajte kao da ga niste imali. Nastavite da radite sve ono što svakako svi treba da radimo: držite sew društvene distance i redovno održavajte higijenu ruku.
6. Ako mislim da sam možda imao korona virus, imam li moralnu obavezu da to kažem ljudima sa kojima sam bio u kontaktu? Čak i ako je bila samo prehlada?
Dr Bukholc: Apsolutno. Upozorite bilo kog člana porodice ili bliske prijatelje, kolege, posebno ako ste sa njima kontaktirali u poslednjih 14 dana. Ako je prošlo više od 14 dana, već bi se razboleli da su imali značajnu izloženost virusu.
Dr Hilman: Na svakom je pojedincu da uradi ono što misli da je ispravno. Ako je nekome koga poznajete dijagnostikovan korona virus, tim pre treba da postoji obaveza da se to saopšti, posebno kada ste u bliskom kontaktu sa zdravstvenim radnikom, jer on mora preduzeti mere predostrožnosti.
7. Ako sam preboleo korona virus, mogu li se ponovno zaraziti?
Dr Bukholc: Ne postoje dokazi da ga je neko više puta dobio. Neko sa normalnim imunim sistemom, ko je reagovao na virus i ozdravio, trebalo bi da ima imunitet duže vreme, bar godinu dana, ako ne i celi život. Iz Kine su stigli izveštaji o ljudima koji su drugi put testirani pozitivno, ali većina naučnika smatra da je tu problem oko netačnosti testiranja, a ne da ljudi imaju dva odvojena slučaja te bolesti.