Rate na na sve kredite, i za privredu i za građane staju danas. Moratorijum na otplatu kredita koji je Narodna banka Srbije propisala za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, praktično je jutros stupio na snagu.
To znači da klijenti banaka koji imaju stambeni, gotovinski kredit ili kreditnu karticu, a koji su prihvatili moratorijum, odnosno nisu se u proteklih 10 dana javili svojoj banci sa zahtevom da nastave sa redovnom otplatom pozajmice, neće u naredna tri meseca plaćati rate i neće imati nikakve troškove prema banci.
Tako građanima u periodu trajanja pandemije, odnosno vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, u džepu ostaje više novca za svakodnevne potrebe. Ko ima stambeni kredit i mesečnu ratu od oko 300 evra, moći će tokom ovih 90 dana da računa na skoro 1.000 evra više, a korisnici gotovinskih kredita koji plaćaju u proseku 100 evra mesečno, drugačije će u narednom kvartalu rasporediti svojih 300 evra.
Zastoj u otplati svakako će značiti i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima koja su u proteklom periodu, na primer, investirala u novu opremu, tehnologiju ili prostor, i koja su za to uzela značajne bankarske pozajmice.
Foto: Pixabay.com
Dok vlasnici razmišljaju o tome kako da premoste naredni period i isplate plate radnicima, moratorijum na kredite je jedna vrsta podrške koja će im pomoći u opstanku, uz ostale ekonomske mere koje bi trebalo da budu predstavljene danas.
Nakon tromesečnog moratorijuma, sledeća rata kredita koja će građanima i kompanijama stići na naplatu, praktično je julska.
Nema zateznih kamata, ni prinudne naplate
Iz Narodne banke Srbije objasnili su da u narednih 90 dana dužnici neće biti u obavezi da otplaćuju svoje obaveze po osnovu kredita, odnosno lizinga i dodali da tokom trajanja vanrednog stanja banka, kao ni davalac lizinga, neće obračunavati zateznu kamatu na dospela, a neizmirena potraživanja.
Takođe, neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata.
Foto: Burst
Iz centralne banke kažu da su ove mere odmerene s posebnom pažnjom i uzimajući u obzir potencijalno suočavanje sa teškoćama u otplati obaveza, kako građana tako i privrednih subjekata, i potrebu prevazilaženja negativnih efekata po građane i privredu.
Ipak, treba podsetiti da će nakon moratorijuma klijenti svoje kredite otplaćivati tri meseca duže, a mesečna rata će im i za nekoliko evra biti uvećana. Razlog tome je što će im ukupan iznos koji vraćaju biti uvećan za redovnu tromesečnu kamatu koju banke obračunavaju i tokom zastoja u otplati i koju će nakon isteka moratorijuma pripisati ukupnom dugu.
Ova tromesečna kamata biće ravnomerno podeljena na broj preostalih rata.
