Pre nekoliko nedelja, naučnici iz ukrajinske istraživačke baze "Vernadski" na Antarktiku uočili su da je snežno prostranstvo skoro potpuno obojeno šokantnom krvavo-crvenom bojom.
Slike "krvavog" snega i leda izgledaju kao da je došlo do nekog masakra. Dobra vest da je pravi razlog ove pojave daleko manje dramatičan ali, nažalost, s ozbiljnim posledicama.
Morski ekolog Andrej Zotov s Ukrajinske akademije nauka snimio je ove slike dok je sprovodio istraživanje u stanici na Antarktiku.
Za ovakav epski prizor kriva su minijaturna stvorenja, koja su pod mikroskopom identifikovana kao Chlamydomonas nivalis.
Reč je o mikroskopskim zelenim algama. U pitanju su jednoćelijske morske alge koje su uobičajene u svim hladnim i snežnim područjima, od arktičkog do alpskog.
Uspavane su tokom surove zime, ali kada ima dovoljno sunčeve svetlosti da omekša njihov kristalizovani svet, alge se u proleće bude, koristeći vodu i sunčevu svetlost da bi se vrlo brzo širile.
Mlade alge su zelene boje i imaju dvije strukture slične repu koje se zovu flagella, uz pomoć kojih plivaju.
Kako sazrevaju, gube pokretljivost i razvijaju jedinstvenu adaptivnu sposobnost za preživljavanje u svom ekstremnom okruženju, koja uključuje sekundarni izolacijski ćelijski zid i sloj crvenog karotenoida, koji menja njihov izgled iz zelene u narandžastu pa crvenu boju.
- Ovaj sloj štiti alge od ultraljubičastog zračenja - objašnjava Ukrajinska akademija nauka na Fejsbuk stranici.
Karotenoidi pomažu algama da upiju više toplote, što zauzvrat stvara da se topi voda u kojoj mogu da napreduju. To je dobro za alge i insekte koji ih jedu, ali nažalost postoje i druge posledice.
Istraživanje iz 2016. godine pokazalo je da bujanje snežnih algi može da smanji količinu refleksije sunčeve svetlosti i do 13 odsto tokom jedne sezone topljenja leda na Arktiku.
- Ovo će nesumnjivo dovesti do veće stope otapanja leda - napisali su istraživači.
U 2017. godini, naučnici za zaštitu životne sredine izračunali su da su mikrobne zajednice, među kojima je i ova alga, doprinele da se sneg na hladnim poljima Aljaske otopi za šestinu. Njihovi eksperimenti pokazuju da područja s više otopljenog snega i leda vode ka porastu broja algi za 50 odsto, a mesta s više algi više se tope.
Drugim rečima, povišene temperature dovode do većeg topljenja vode, što podstiče rast algi, a što dovodi do većeg topljenja leda.
