Filip, koji je svedok u ovom postupku koji se vodi protiv Neđeljka Đurovića pred Višim sudom u Beogradu, poslednja je osoba koja je videla Miloša i komunicirala s njim pre nego što je ubica iz obesti napao nedužnog momka kojeg nije ni poznavao.

Filip, koji je sa Milošem živeo skoro četiri godine, gotovo od početka njihovog studiranja u Beogradu, prisetio se poslednjih trenutaka koje je tog kobnog jutra proveo sa svojim cimerom.

- Bila je subota na nedelju. U subotu smo proveli nešto malo vremena zajedno, nekako smo se mimoišli. Uveče sam otišao u grad na rođendan, a on je ostao u stanu, što se nikada nije dešavalo u subotu na nedelju, jer je Miloš uvek bio za neku akciju, za izlaske. Nikome ni dan-danas nije jasno kako se desilo da on te večeri ostane kod kuće, jer su ga svi to veče zvali da dođe u grad - priča Filip.

Zatekao ga je, nastavlja, u stanu oko četiri ujutru kada se vratio sa rođendana.

- Gledali smo nešto na Jutjubu, pričali. Šalili smo se u vezi sa Zvezdom i Partizanom, pošto je on bio baš zaklet partizanovac a ja zvezdaš. Pričali smo nekih petnaestak minuta, nakon čega sam se ja istuširao i dogovor je bio da ujutru gledamo Đokovića, pošto je bilo finale protiv Nadala na Australijan openu. On je tenis počeo da prati kad je počeo sa mnom da živi i mnogo je zavoleo Đokovića - priča Filip.

Filip je, kako dodaje, otišao da spava oko 5.10 sati, a Miloš mu je rekao da će izaći da se na par minuta vidi sa svojom devojkom, koja živi u njihovoj blizini.

- Miloš mi je tada rekao da će u 11 da navije alarm kako bi mi se pridružio u gledanju teniskog meča od drugog seta. Rekao je da će da ode kod Kaće (svoje devojke) samo da se pozdravi s njom, zato što je kasnije tog dana trebalo da se vrati za Čačak i ide na skijanje u Francusku sa svojim ocem. Nije ni ona zaspala pošto je ostala dosta dugo neplanirano u gradu to veče, pa su se dogovorili da se vide na pet minuta i pozdrave, da ne bi morali sutra po podne, i ona ide na fakultet. Sve ostalo je, eto... Ne znam ni šta da kažem - rekao je Filip.

Filip, dodaje, nije čuo momenat kada je Miloš izašao iz kuće. Čuo je da se sve desilo oko 5.50 sati... Miloševa devojka, dodaje, živi na samo tri minuta od njih. Iz sna ga je trgla dva sata kasnije policija...

- Policija me je probudila oko 7.30 sati i oni su mi saopštili šta se sve desilo. To je bilo u momentu kad je Miloš izdahnuo. Borili su mu se za život u bolnici, pokušavali reanimaciju, međutim, ništa nije uspelo, i eto... - priseća se Filip.

On dodaje da, iako je prošlo godinu i mesec dana od ubistva Miloša, njemu nije nimalo lakše. Nakon toga se, dodaje, odmah iselio iz stana.

- Odmah sam iz tog stana izašao. Sledeći put kada sam se vratio u Beograd sa roditeljima samo sam pokupio stvari, i svoje i Miloševe, jer njegovi roditelji nisu mogli da uđu u taj stan. Naše gazde bili su sticajem okolnosti ljudi iz Čačka i poznavali su moje roditelje. I oni su isto to jako teško podneli - dodaje on.

"Nikada se nismo posvađali"

Život u stanu u Ulici Dimitrija Tucovića, kako kaže, najlepši mu je period koji do sada pamti.

- U oktobru je počeo fakultet, mi smo sredinom februara počeli da živimo zajedno. Od prvog do poslednjeg momenta za četiri godine mi se nismo posvađali, tako da to sve govori o našem odnosu. Dopunjavali smo se, on je bio harizmatičan, zasmejavao me je. Uvek nam je bilo zanimljivo i niko nije mogao da veruje kako mi tako dobro funkcionišemo, s obzirom na to koliko je on zagrižen navijač Partizana, a ja Zvezde. Koliko god da smo drugačije funkcionisali, na kraju smo ispali najbolji spoj kao braća rođena - kaže Filip.

Imao planove

Filip dodaje da je Miloš trebalo da počne da stažira šest meseci u bolnici, nakon čega je planirao da ode u Nemačku da radi.

- Njegovi roditelji su doktori, ali on je želeo da izgradi svoje ime, ne da bude njihov sin. Imao je velike planove. Želeo je i da se okuša u Americi, da vidi nešto drugačije, međutim, zahtev za vizu su mu tri puta odbili. Da nije odbijan, bio bi tamo - dodaje Filip.