Meteorolog u RHMZ Nedeljko Todorović kaže da se od sutra može očekivati bolja situacija što se vremenskih prilika tiče i da će od sredine dana početi da duva jugoistočni vetar, koji će se naročito pojačati u košavskom području.

To će podići maglu, a ona bi još mogla da se zadrži u delu Zapadne Vojvodine i kotlinama na zapadu i jugozapadu Srbije, kaže on.

U subotu će takođe biti manje magle osim u kotlinama, ali će biti oblačno vreme i moglo bi da bude i kratkotrajnih snežnih padavina, kao i vetra, kaže Todorović.

Navodi da zagađenja vazduha ima tokom cele godine, ali je preko zime intenzivnije, naročito zbog individualnih ložišta.

Vremenske prilike presudne su za zadržavanje čestica naročito u uslovima kada nema vetra, kao sada i kada je visok važdušni pritisak. To je uobičajena situacija i u takvim prilikama magla se zadržava, kao i nivo zagađućićih ceštica naročito u urbanim sredinama, objašnjava meteorolog.

Vreme do kraja januara

Govoreći o vremenu do kraja meseca, Todorović kaže da nema nagoveštaja da bi do kraja januara moglo da bude ozbiljnijih padavina, i biće uglavnom suvo vreme.

Naredne sedmice očekuje nas oblačno vreme, a u nekim delovima zemlje moguće su i slabe padavine.

Oko 24. i 25. januara bi moglo da bude ponegde snega i kiše, a zadržaće se hladno vreme uz slab jutarnji mraz i svežije noći.

Krajem meseca se može očekivati malo toplije vreme, a u kotlinama se može očekivati pojava magle i svežije vreme.

Što se tiče zagađenja, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je za Tanjug da je na jučerašnjem sastanku u Vladi Srbije postignut konsenzuz o tome da aerozagađenje ubuduće bude tretirano na najvišem nivou i da će biti uključeni svi važni resori-građevina, saobraćaj, energetika, zdravstvo, poljoprivreda...

Ističe da je dogovoreno da će se sistemski i strateški ulagati u dugotrajne mere koje daju rezultate, odnosno da će građanima subvencijama biti omogućeno da pređu na sistem gasifikacije čime bi se trajnije rešio problem zagađenja u gradovima poput Užica i Kosjerića koji tradicionalno imaju loš kvalitet vazduha.

Istovremeno će se raditi i na kratkotrajnim merama - biće podsticana moderniazacija saobraćaja odnosno stimulisana kupovina vozila koja manje zagađuju životnu sredinu.

U Srbiji su najveći izvor zagađenja individualna ložista, odnosno proizvodnja energije u termonergetskim postrojenjima i sabraćaj, naročito u velikim gradovima.

U Srbiji se više od 60 odsto domaćinstava greje preko induvudualnih ložišta, koja su među glavnim zagađivačima i to će takođe, biti u fokusu radne grupe i strategije kako bi se promenila situacija narednih godina, navodi.

Nastojaćemo da budu energetski efikasna i da se priključe na sistem gasifikacije, rekao je Radović.

Što se tiče saobraćaja, prema podacima te agencije, on ima uticaj od 6 do 10 odsto ukupnom zagađenju jer kako je obasnio, situacija nije ista u velikim gradovima, i na primer, planinskim mestima.

- Taj podatak se odnosi na celu zemlju jer je zagađenje zbog saobraćaja znatno veće u Beogradu, a svakako da situacija nije ista u na primer Ulici Kneza Miloša i vrhu Kopaonika - kaže Radović.

Lekari savetuju da se izlazak napolje, naročito dece u ranim jutarnjim satima, u vreme saobraćajnog špica smanji na minimum budući da je koncentracija zagađujućih materija tada ujedno i najveća.