Na današnji dan navršava se tačno 20 godina od ubistva Željka Ražnatovića Arkana, glavnog komandanta Srpske dobrovoljačke garde, koji je nastradao u beogradskom hotelu "Interkontinental". Porodica i prijatelji danas su održali pomen na Novom groblju u Beogradu, a među prvima došla je njegova ćerka Sofija, koja godinama živi u Briselu. Nešto pre 11 časova na groblje su stigli Arkanova udovica, pevačica Ceca Ražnatović sa sinom Veljkom i ćerkom Anastasijom.

Anastasija je imala nepune dve godine kada joj je otac ubijen, a nikada nije skrivala koliko joj je nedostajala očinska figura. Ona se samo nekoliko sati, pošto je bila na pomenu, oglasila na Instagramu gde je objavila fotografiju sa groblja, na kojoj je ona bila mala i pesmu koja razara srce.

- Pričaće ti jednom možda kako sam ja bio što-šta, pile moje, pače moje malo, mudrovaće badavani kad me nema da se branim, da sam blizu, ne bi im se dalo. Pričaće ti o plovidbi ti što nisu sidro digli, šta sam za njih neg' ukleta sajka, tvrdiće sa čudnim sjajem da sam drhtao pred zmajem videli su oni iz prikrajka. Al' ti slutiš otkud bore trunje se u oku diglo, olujno je tamo gore, gde nas nije puno stiglo. Znam da sanjaš more sveća i korake po tom doku ti si tamo bila u mom oku.

Pričaće ti kojekakvi zloba se k'o rubin cakli, kako odjek mog osmeha ječi i kleće se u pretpostavke kljuckajući kao čavke moje loše prepričane reči. Brojao sam ljude s krsta pravila i izuzetke posvud promašena vrsta. Samo retki nađu retke, znam da sanjaš vaskrsenje, jednu siluetu plahu, ti si tamo bila u mom dahu. Pričaće ti jednom svašta, boljima se teško prašta, pile moje, pače moje malo i silni miševi u boci javiće se k'o svedoci pustolovnog traganja za Gralom. Ne znam više, Bože prosti, dal' da strepim il' da stremim da to breme posebnosti i na tebe nakalemim ako nije kasno vec.....

View this post on Instagram

Pričaće ti jednom možda kako sam ja bio što-šta pile moje, pače moje malo mudrovaće badavani kad me nema da se branim da sam blizu, ne bi im se dalo Pričaće ti o plovidbi ti što nisu sidro digli šta sam za njih neg' ukleta sajka tvrdice sa čudnim sjajem da sam drhtao pred zmajem videli su oni iz prikrajka Al' ti slutiš otkud bore trunje se u oku diglo olujno je tamo gore gde nas nije puno stiglo znam da sanjaš more sveća i korake po tom doku ti si tamo bila u mom oku Pričaće ti, kojekakvi zloba se k'o rubin cakli kako odjek mog osmeha ječi i kleće se u pretpostavke kljuckajući kao čavke moje loše prepričane reči Brojao sam ljude s krsta pravila i izuzetke posvud promašena vrsta samo retki nadju retke znam da sanjaš vaskrsenje jednu siluetu plahu ti si tamo bila u mom dahu Pričaće ti jednom svašta boljima se teško prašta pile moje, pače moje malo i silni miševi u boci javiće se k'o svedoci pustolovnog traganja za Gralom Ne znam više, Bože prosti dal' da strepim il' da stremim da to breme posebnosti i na tebe nakalemim ako nije kasno vec.....

A post shared by 🔱 A N A S T A S I J A 🔱 (@raznatovicanastasija) on Jan 15, 2020 at 4:36am PST

Autor: N. Vujčić