"Boing" je u ponedeljak najavio da će obustaviti proizvodnju "maksa" u januaru, bez najave kada će fabrika u Rentonu, u državi Vašington, ponovo raditi.

Kompanija je rekla da u ovom trenutku neće otpustiti nijednog od 12.000 radnika te fabrike, a mnogi bi mogli biti preusmereni u fabrike drugde u regionu Sijetla. Neke bi mogle da ostanju da završe 400 mlaznjaka tog tipa koje je "Boing" gradio od kada je "maks" prizemljen u martu, ali nisu mogli da ih isporuče.

Odluka kompanije "Being" je priznanje je da će biti potrebno više vremena nego što je očekivala da avioni ponovo polete, rekao je Ričard Abulafia, analitičar avionske industrije "Til grup".

"Maks" je najvažniji model "Boinga", a ni jedan u svetu ne leti od marta posle padova tih aviona u Indoneziji i Etiopiji u kojima je poginulo ukupno 346 ljudi.

FAA je prošle nedelje rekla kompaniji da su joj nerealna očekivanja za povratak aviona u upotrebu. Agencija nije navela određeni datum za odobravanje povratka "maksa", ali administrator FAA Stiven Dikson je rekao da će to biti urađeno po rasporedu agencije, a ne "Boinga".

Prestanak proizvodnje "maksa" će smanjiti ekonomski proizvod SAD zbog velikog "Boingovog" "traga" u američkom proizvodnom sektoru.

Ove godine do oktobra fabrička proizvodnja američke vazduhoplovne industrije pala je 17 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine, na 106,4 milijarde dolara, delimično zbog prethodnog smanjenja proizvodnje "737-maksa".

Abulafia je rekao da će prestanak proizvodnje verovatno omesti čitavu privredu SAD u narednim mesecima i mogao bi da pogorša spoljnotrgovinski balans. "To je najveći izvozni proizvod SAD", rekao je on.

Istražitelji su otkrili da je softver za kontrolu leta aviona, dizajniran za zaustavljanje aerodinamičnog zastoja (stall) bio glavni faktor u padovima dva aparata, te "Boing" nadograđuje softver, što ga čini "manje agresivnim". Ali, regulatori tek treba da odobre promene.

Dugoročno prizemljenje dovelo je "Boing" u težak položaj, rekao je Džoe Šviterman, profesor Univerziteta De Pol, stručnjak za vazduhoplovstvo. Zatvaranje fanrike pomoći će "Boingu" da sačuva gotovinu, ali će poremetiti mrežu od oko 900 kompanija koje isporučuju delove za "maks" i druge varijante modela "737", rekao je on.

Prestanak proizvodnje će koštati kompaniju prihoda od proizvodnje velikog broja aviona. Nastavljajući ove goine da proizvodi prizemljeni model mlaznjaka, "Boing" je bio primoran da ih čuva dok im cena opada jer ne sme d ih isporučuje.

"Avio-kompanije sigurno neće platiti avione dok ne budu spremni za let. Dakle, 'Boing' je zaista između čekića i nagovnja", rekao je Šviterman.

"Boing" će verovatno imati teške pregovore s dobavljačima delova o tome koliko će im plaćati tokom prekida proizvodnje. Kompanija će želeti da izbegne otpuštanje ili prekid rada svojih dobavljača jer bi je to sprečilo da brzo ponovo pokrene proizvodnju kada dobije potvrdu sigurnosti aviona.

I pre najave prestanka proizvodnje, aviokompanije su odlagale datume kada očekuju da će početi da koriste avione "737-maks". Prošle nedelje je "Amerikan erlajns" skinuo "maks" iz reda letenja do 7. aprila, mesec kasnije nego što je ranije najavljeno.

Sindikat pilota kompanije "Satvest erlajns" takođe ne očekuje da će "maks" poleteti pre aprila.

Džef Vindau, analitičar "Edvarda Džonsa", rekao je da je 400 aviona koje je "Boing" izgradio, ali koje ne može da isporuči, verovatno glavni faktor za donošenje odluke o obustavljanju proizvodnje, imajući u vidu i skladišni prostor i moguću efikasnost isporuke pošto avion bude spreman da se vrati u službu.

"Boing" je napredovao u ispunjavanju zahteva FAA da bi ta agencija odobrila da "maks" vrati u službu, rekao je Vindau. "Sistem kontrole leta aviona je složen i još ima neizvesnosti kada će ga FAA pregledati i odobriti", rekao je Vindau.

On smatra i da će možda biti teško ponovo pokrenuti fabriku pošto bude zatvorena.

"Boing" već ima problema s prilivom novca. U oktobru je kompanija izvestila da je njen novčani priliv opao sa 4,1 milijarde dolara pre godinu dana na minus 2,9 milijardi dolara u trećem kvartalu ove godine, što je gore nego što su analitičari očekivali.

Ta kompanija sa sedištem u Čikagu takođe se suočava sa oko 150 tužbi rođaka žrtava dveju nesreća, i osnovala je fond od 100 miliona dolara za pomoć tim porodicama.

Kriza aviona "737-maks" je pomogla glavnom konkurentu "Boinga", evropskom "Erbasu" koji je imao snažan porast isporuka od 28 odsto u prvoj polovini ove godine. Isporuke "Boinga" su opale za 37 procenata.