Mlada kraljica, koja je nedavno rodila prvo dete, rođena je u porodici koja, iako je imala veze sa kraljevskom porodicom, bila je bez titule.

Njen otac je polubrat bivše kraljice, dok njena majka potiče iz stare aristokratske porodice i kumče je butanskog princa. 

Džetsun se školovala u Indiji, trenirala je košarku i bavila se slikanjem, a redovno je osvajala nagrade na takmičenjima u besedništvu. Tečno govori tri jezika. Studije međunarodnih odnosa i psihologije završila je u Velikoj Britaniji. 

Sa kraljem se verila kada je imala 21 godinu, izazvavši tako buru, s obzirom da je par prekršio tradiciju ugovorenih brakova.

Ona živi u skromnoj kućici. Sa suprugom, kraljem, koji se zove Džigme Kesar Namgjel Vangčuk, nije otišla na medeni mesec, nego je, umesto toga, pešačila zemljom i upoznavala podanike.

- Ona ne fantazira. Mislim da nikada nije ni sanjala da će postati kraljica- rekao je jedan njen bivši profesor, ali ljubavna priča kraljevskog para pdoseća na bajke.

Re Jigme Khesar Namgyel Wangchuck e la Regina Jetsun Pema del #Bhutan 🇧🇹 al palazzo imperiale di #Tokyo durante la cerimonia della proclamazione dell'imperatore giapponese Naruhito. pic.twitter.com/uWUlX83YqD

— Asiablog.it (@Asiablog_it) 24. октобар 2019.

Upoznali su se na porodičnom pikniku kada je Džetsun imala sedam, a budući kralj 17. On je kleknuo pred njom i rekao kako bi želeo da mu jednoga dana bude supruga. 

“Kralj zmaj”, kako narod zove Džigme Kesar Namgjel Vangčuka, postao je monarh 2006. kada je njegov otac abdicirao. Odustao je od apsolutne moći, odlučivši se za ustavnu monarhiju.

Venčanje sa Džetsun bilo je petosatna budistička ceremonija u tvrđavi iz 17. veka, a mlada je nosila tradicionalnu nošnju.

Iako je u Butanu dozvoljena poligamija, pa se tako Džigmeov otac ženio četiri puta, za mladog kralja Džetsun je jedina! Nedavno su dobili i naslednika.

Butan je jedina zemlja na svetu, gde je sreća najvažniji cilj u životu. Pravo na sreću je čak upisano u član 9. njihovog ustava.

Takođe, u ovoj zemlji ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda, već se za blagostanje koristi drugačiji indikator – bruto nacionalna sreća.

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja, koja potiče iz budizma.

Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće, a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

Sreća se smatra glavnim prioritetom nacionalne politike. Vlada Butana čak je osnovala i Ministarstvo sreće, koje do sada nije imala ni jedna zemlja na svetu.

Butan je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Građani su zadovoljni, nisu opsednuti modernom tehnologijom i sačuvali su svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Nikada nisu iskusili rat ili ekstremno siromaštvo.

Njihov zakon brani lov i ubijanje životinja i većina stanovnika su vegetarijanci. Ni šume se ne seku, a južni delovi zemlje su veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom. A jednom mesečno uveden je pešački dan- svi tada idu pešice na posao i niko ne ide automobilima.