Ministar finansija Siniša Mali kaže da je paket zakona koji se tiče učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu kapitala Srbije dodatni stimulans obezbeđivanju još boljih uslova za privlačenje većeg broja učesnika na tržištu, kao i bolji pristup preduzeća izvorima finansiranja.

Materija investicionih fondova je donošenjem ovih zakona shodno evropskim propisima razdvojena u dva zakona. Zakon o otvorenim investicionim fondovima uređuje samo otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, koji ulažu u prenosive hartije od vrednosti, i društva za upravljanje ovim fondovima, a svi drugi fondovi i oblici upravljanja takvim fondovima regulisani su Zakonom o alternativnim investicionim fondovima.

- Kreiranje povoljnog regulatornog okvira pokretačka je snaga za dalji razvoj privatnog i javnog sektora u zemlji. Suština je u unapređenju tržišta kapitala, čime domaće tržište postaje još atraktivnije za strane i domaće investitore. O tome, pre samo par godina nismo mogli da razmišljamo. Efekat novih zakona je svakako intenzivnije trgovanje i veća sigurnost na domaćem tržištu. Dodatni, odnosno alternativni izvori finansiranja biće omogućeni i za mikro, mala i srednja preduzeća - rekao je Mali.

Razvoj tržišta kapitala, objašnjava ministar, potreban je jer je privredni napredak zemlje, odnosno BDP uslovljen razvojem tržišta kapitala, zbog čega je sredinom ove godine Ministarstvo finansija osnovalo Radnu grupu sa zadatkom da kreira Stretegiju za razvoj tržišta kapitala.

- Planiramo da iskoristimo naše šanse koje su prepoznate od strane vodećih finansijskih institucija, poput Svetske banke, koja procenjuje da BDP Republike Srbije može da raste i do sedam odsto godišnje. To je naš potencijal, koji treba da razvijamo, jer jedino na taj način možemo i u budućnosti da podižemo plate i penzije, odnosno uvećavamo životni standard građana Srbije - objasnio je on.

Ministar navodi da je evropska budućnost strateški cilj Srbije, te da je razvoj tržišta kapitala bitan preduslov za ispunjenje obaveza preuzetih u okviru Pregovaračkog poglavlja 9 – Finansijske usluge, u smislu harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU.

Kada je reč o najvažnijim izmenama u Zakonu o otvorenim investicionim fondovima, definisanje investicionih jedinica uređeno je u skladu sa evropskim zakonodavstvom.

- Predvideli smo uvođenje glavnog i pratećeg fonda, a uz dozvolu Komisije, prateći otvoreni fond moći će da uloži najmanje 85 odsto svoje imovine u glavni fond - objasnio je Mali.

Zakonom o alternativnim investicionim fondovima, navodi ministar, definišu se osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (DZUAIF), kao i osnivanje, organizovanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima (AIF), vrste alternativnih investicionih fondova, poslovi i dužnosti depozitara, kao i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.

Ministar je rekao da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, sistem osiguranja depozita dodatno usklađen sa međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama EU, te je između ostalog uvedeno da na obračun premije utiče i procenjen faktor rizika u poslovanju svake pojedinačne banke i izmena osnovice za obračun redovne i vanredne premije, kao i uvođenje zasebnog pokrića deponenata.