Austrijska političarka je, povodom protivljenja Brisela sporazumu Srbije sa Evroazijskom unijom, objasnila da zna da postoji zahtev da kandidati za članstvo u EU moraju da usaglase svoju spoljnu politiku sa politikom Unije.

- Međutim, lično ne vidim nikakvu prepreku u saradnji sa Evroazijskom unijom. S kim se sklapa sporazum o saradnji treba da ostane deo suverene spoljne politike svake zemlje - rekla je Knajsel.

Dodala je da ona, na primer, dok je bila šef austrijske diplomatije, nije razumela odluku o bezviznom režimu Srbije sa Šri Lankom ili iranom, zbog koje je usledila konfuzija između Beograda i Brisela, ali je to, kaže, stvar zemlje.

Što se dijaloga Beograda i Prištine tiče, ona smatra da su takse Prištine nesumnjivo problem, ali je, ističe, cela ta problematika dalekosežnija i ima previše prilaza i istina.

Aktuelna situacija, prema njenim rečima, je takva da se svako krije iza svog stava, a prisutan je i problem ‘’previše nesavladanih biografija’’ iz 1999.

Kao i u mnogim drugim konfliktima, EU ima ulogu posrednika, unela je novu dinamiku, ali, ističe Knajsel, nije ostvarila rezultate i ispunila očekivanja koja su mnogi imali.

Podsetila je da su u međunarodnoj zajednici posle 1999, a posebno posle terorističkog napada na SAD, eksperti za Balkan "zamenjeni" ekspertima za terorizam i da je usledila višegodišnja nezaintersovanost za region.

Zbog toga se mnogi u regionu, kaže, okreću Kini, Ankari, Moskvi, ali i Vašingtonu, jer imaju utisak da ti politički centri nešto pokreću.

Knajsel Kinu vidi, pre svega, kao ekonomskog aktera, koji u regionu ima geopolitički interes, i na to bi, smatra, Evropa trebalo da obrati pažnju.

- Mnogi ne shvataju značaj 'zagrljaja' Kine, koji je u toku, a tako ni Brisel - podvukla je ona.

Na pitanje da li imenovanjem specijalnog izaslanika za Balkan, Metju Palmera, koji je, kao i ona učestvovao na Bledskom bezbednosnom forumu, SAD mogu uspešnije podstaći rešenje kosovskog pitanja, Knajsel je kazala da Vašington ima drugačiji pristup diplomatiji.

- Njihova diplomatija se vodi po principu 'transformacije druge strane'. Moje shvatanje duplomatije je sasvim drugačije, a to je da moramo imati fer pristup drugoj strani - rekla je ona, dodajući da je to uvek bio sastavni deo američke diplomatije.

EU, s druge strane, ima 28 članica, od kojih svaka ima svoje probleme i stavove i zbog toga Unija sporo donosi odluke.

Upitana da li Žozef Borel, aktuelni ministar spoljnih poslova Španije, budući visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, zbog razumevanja za probleme kakvo je kosovsko pitanje, jer njegova zemlja ima Kataloniju, može uspešnije doprineti rešenju odnosa Beograda i Prištine, kazala:

- On može bolje da razume srpski narativ i istorijski pristup. Međutim, pitanje je da li će on moći da pronađe magično rešenje ovog problema - kaže Knajsel.

U Jugoistočnoj Evropi nedostaje pragmatičan pristup i previše se, kao nekada u Austriji, gleda u prošlost:

- Neophodno je da se istorijske rane prevaziđu - poručila je ona.

Knajsel je, kada je reč o politici Beča prema proširenju EU na Zapadni Balkan, rekla da je ona konstanta, koju ne menja sastav bilo koje vlade u Beču.

- Kakva god bila politička formacija, ta politika je konstanta - rekla je ona, podsećajući i na brojne veze Srbije i Austrije, pre svega brojen Srbe koji zive u Austriji.

Prema njenim rečima, postoji puno ljudske i istorijske bliskosti i zato Beč bolje od, na primer baltičkih zemalja, shvata potrebu širenja na ovaj region - zaključila je Knajsel.