Najviše su pogođeni proizvođači iz prehrambene industrije, proizvodnje ambalaže, naftne i farmacutske industrije, kao i proizvođači građevinskih materijala.

- Što duže traju mere, to je nepovoljnija slika za povratak na to tržište - kaže Radovanović i navodi da je važno da se pokušava na sve načine da se ova politička odluka promeni i da se dozvoli da privreda funkcioniše i biznisi sarađuju.

Direktor "Žitobačke" iz Kule i predsednik poslovnog udruženja mlinova Srbije "Žitounija", Vladimir Vojnović, kaže da srpskog brašna praktično nema na Kosovu, iako smo ga tamo izvozili za 6-7 miliona evra.

"Žitobačka" je na tržište KiM imala i do 1,5 miliona evra izvoza, navodi on i dodaje je to sada potpuno stopirano.

- Problemi za nas su počeli pre uvođenja takse od 100 procenata iz novembra 2018. godine, kada je oktobra 2017. godine kosovska vlada uvela taksu od 40 evra po toni brašna koju je plaćao uvoznik - kaže Vojnović i ocenjuje da je to bio "probni balon", jer su uspeli da nametnu taksu iako je potpuno suprotna CEFTA sporazumu.

On napominje da su u prvo vreme postojali kupci na Kosovu koji su i plaćali taksu od 40 evra samo da dođu do brašna iz Srbije, ali da je od uvođenja taksi 2018. godine i to prestalo.

- Mislim da prestankom sprovođenja ovih taksi od 100 procenata neće prestati problemi, jer kosovska vlada odobrava uvoz samo proizvoda koji su deklarisani na 'republika Kosovo', a naši carinski organi takvu robu neće ocariniti jer će zahtevati da na mestu isporuke piše Kosovo i Metohija, UNMIK Kosovo ili bilo šta drugo osim 'republika Kosovo' - ističe Vojnović.

Prema podacima "Žitounije", kavodi on, brašna iz Srbije nema na Kosovu, a ono što ipak prođe je šverc čije količine je nemoguće proceniti.

Analize PKS govore da je smanjenim uvozom iz Srbije na KiM najviše pogođen proizvodni sektora, jer su repromaterijali i sredstva za rad činili 65 odsto robe koja je tamo prodavana.

- To je svakako uticalo na povećanje cena u maloprodaji na Kosovu gde smo svedoci da su za 5,3 posto povećane cene za vreme trajanja mera, a za 5,4 odsto povećan je deficit Kosova u trgovinskoj razmeni - kaže Aleksandar Radovanović iz PKS.

Od uvođenja mera kosovska privreda nabavlja robu slabijeg kvaliteta za veću cenu, što se na kraju odrazi i na krajnjeg potrošača koji sve plaća skuplje, zaključio je on.