Savet za ekonomska i finansijska pitanja Evropske unije (EU) danas je na sastanku kojem je prisustvovao i ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio da Srbija postiže odlilčne ekonomske rezultate, saopštilo je Mnistarstvo finansija. Navedeno je da je na Ministarskom dijalogu sa Zapadnim Balkanom i Turskom zaključeno da EU podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi.

Sastanak u Briselu deo je pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju izmedju EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a u cilju efikasne pripreme učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU.

Mali je istakao da je Srbija uspešno konsolidovala javne finansije i uspostavila čvrstu osnovu za dalji rast.

- Na današnjem sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU razgovarali smo o reformama koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu, a poseban naglasak stavljen je na privlačenje stranih direktnih investicija - rekao je Mali i objasnio da je veoma važno što su sa makroekonomskom stabilnošću stvoreni preduslovi za privlačenje investicija u Srbiju.

Ministar je ponovio da je zahvaljujući reformama koje se sprovode od 2014. godine Srbija postala "najatraktivnija destinacija za ulaganja u regionu", te da je prošle godine privučeno 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija.

- U prva četiri meseca ove godine privukli smo 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je 14 odsto više nego prošle godine u ovom periodu - istakao je Mali i dodao da je na osnovu toga definisan program od 20 reformi.

Prema njegovim rečima te reforme predstavljaju deo paketa ekonomskih reformi koje se sprovode zajedno sa EU.

- Osam od tih reformi usmereno je ka poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, dok je preostalih 12 usmereno ka strukturnim reformama koje su od izuzetnog značaja i koje treba da unaprede naše poslovno okruženje. Tu prevashodno mislim na unapredjenje i reformu Poreske uprave i poslovnog ambijenta - izjavio je ministar.

On je naglasio da će se nastaviti proces smanjenja opterećenja na zarade, koji je započet prošle godine.

- Želimo da naša ekonomija bude ekonomija koja oporezuje dohodak, odnosno dobit, a ne da oporezuje rad. To je ujedno i jedan od najvećih zahteva stranih investitora - istakao je Mali.

Mali je rekao da se posebna pažnja ove godine pridaje investicijama u inovacije.

- Ove godine izdvojili smo oko 100 miliona evra za investicije u startapove, naučno-tehnološke parkove i za investicije u istraživanje i razvoj. Želimo da budemo što bliže Evropi, da našim mladima damo mogućnost da rade sa kolegama iz EU na novim tehnologijama i istraživanjima. Na taj način dajemo doprinos četvrtoj industrijskoj revoluciji, jer želimo da Srbija bude njen deo - rekao je Mali.

U saopštenju Ministarstva finansija je navedeno da zaključak sastanka u Briselu pozitivno ocenjuje program ekonomskih reformi u Srbiji, uz očekivanje privrednog rasta od 3,5 do 4 odsto u periodu 2019-2021. Kako je ukazano, privredni rast bi trebalo da se zasniva na rastu izvoza, privatnoj potrošnji i investicijama.

Istaknuto je da je monetarna politika dobro sprovedena, a da su inflacioni pritisci pod kontrolom. Postoji potreba za daljim povećanjem kapitalne potrošnje u cilju podupiranja dugoročnog rasta, učvršivanjem dobrih fiskalnih rezultata, te daljom reformom platnog sistema u javnom sektoru i jačanjem fiskalnih pravila. Zapaženo je da je bankarski sektor stabilan i likvidan, dok je ukupni odnos problematičnih kredita značajno opao, ističe se u saopštenju.

U zaključku je navedeno i da privreda zahteva dalju transformaciju, da bi bila konkurentnija, a da su glavni izazovi unapredjenje transparentnosti i predvidljivosti u pogledu regulatornog okvira, osiguravanja fer konkurencije i potpune liberalizacije energetskog tržišta. Potrebno je povećati doprinos radne snage rastu, a žene, omladinu i one koji su nedavno diplomirali treba bolje integrisati u tržište rada.

Sastanku u Briselu prisustvovala je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja je istakla da je inflacija u Srbiji na najnižem nivou u proteklih više od pola decenije, kao i da je zabeležen značajan pad u ukupnom broju problematičnih kredita.

- Osim toga, našim merama je podržan dvocifreni rast u korporativnom i privatnom kreditiranju, a posredstvom ovog kanala je podržan i privredni rast. Pored niske inflacije, ključni faktori za privlačenje direktnih stranih investicija u Srbiji su relativna stabilnost kursa i rezultati postignuti u pogledu fiskalne politike kao i u mnogim drugim oblastima - istakla je Tabaković.