On je u izjavi Tanjugu podsetioda kriterijumi EU iz Mastrihta predviđaju nivo javnog duga u odnosu na BDP do 60 odsto. Ministar je podsetio da je pre samo nekoliko godina, 2014, Srbija imala javni dug veći od 70 odsto BDP-a, dok je na kraju marta ove godine iznosio 50,8 odsto.

- I to smo ostvarili u vreme finansijske konsolidacije. Imao sam nedavno priliku da o tome govorim na Londonskoj berzi govorim o tome, gde je 300 najvećih investitora u centralnoj i istočnoj Evropi slušalo o rezultatima naše reforme. Ljudi su bili impresionirani kako smo uspeli da ostvarimo rast uprkos konsolidaciji i smanjenju plata i penzija - naveo je Mali.

Ministar je naglasio da je smanjivanje javnog duga deo odgovorne ekonomske politike koja ima za cilj da se "našoj deci ne ostave skupi krediti i velika zaduženost zemlje".

Dodao je da je, za razliku od toga, prethodna vlast ostavila zemlju na ivici bankrota.

MMF i Svetska banka takođe predviđaju da će Srbija biti nosilac privrednog rasta u regionu, s kumulativnim rastom koji će na kraju 2023. biti za 21,1 odsto veći nego u 2018.

Prema prognozama međunarodnih finansijskih institucija, srpska prvireda će u narednom petogodinšnjem periodu godišnje prosečno rasti za četiri odsto i nijedna zemlja s kojom se Srbija graniči neće imati viši kumulativni rast od srpskog.

MMF previđa da će BDP po glavi stanovnika 2023. iznositi 10.394 dolara, što je u odnosu na 7.207 dolara u 2018. povećanje od 44 odsto.