Na skupu je rečeno da su znanje, sposobnosti i kreativnost koje poseduju žene veliki resurs Srbije, ali da su one kao lideri neiskorišćene u lokalnim sredinama, kao i da obrazovanje igra važnu ulogu u postizanju rodne ravnopravnosti. Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović istakla je da je poslednjih godina Srbija uspela da podigne važnost teme rodne ravnopravnosti, koja je danas nezaobilazna, poput ekonomije, kulture i obrazovanja.

- O rodnoj ravnopravnosti se pre pet godina nije ni govorilo. Danas je to tema, zato što rodna ravnopravnost jeste baza za održivi razvoj i zadire u svaki segment našeg društva i bez nje nema napretka - istakla je Mihajlovićva.

Ona je navela da su usvojeni i određeni zakoni, posebno u domenu borbe protiv nasilja nad ženama, ali da je neophodno što pre usvojiti i novi zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će omogućiti stvaranje jednakih uslova.

Govoreći o problemima i izazovima, Mihajlovićeva je rekla da i dalje postoje stereotipi i predrasude o ženama i o rodnoj ravnopravnosti, ističući da to nije nikakva privilegija, već da treba da bude zajednička platforma oko koje će se okupiti svi, jer predstavlja budućnost i jednake uslove za razvoj.

Navela je da se u Srbiji i dalje živi u uverenju da je normalno da je žena manje plaćena, da je žena ta koja zbog bolesnog deteta izlazi sa posla, da radi kućne poslove tri sata duže od muškarca, da nema slobodno vreme...

- Ako hoćemo da učinimo korak dalje, moramo da govorimo o rodnoj ravnopravnosti još u obdaništu, osnovnoj školi, ne samo u kasnijim godinama... Naš je posao ne da se dokazujemo muškarcima, već da ostvarujemo svoje snove kao i oni i da ih pozovemo da se uključe u borbu za rodnu ravnopravnost - istakla je Mihajlovićeva.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Djukić Dejanović poručila je da treba osnaživati žene i devojčice u pogledu rodne ravnopravnosti u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, preduzetništva i sveopšte uključenosti u društvo. Ona je istakla da je vlada posvećena ostvarivanju rodne ravnopravnosti, što potvrđuje, kaže, i činjenica da se prisustvo žena u političkom životu povećava, tako da sada ima 38 odsto žena u parlamentu, četiri ministarke u vladi, te da su premijerka i predsednica parlamenta takođe žene.

- Počeli smo da pomeramo granice, iako je dosta posla pred nama, posebno na nivou jedinica lokalne samouprave - rekla je Đukić Dejanovićeva i istakla da je pozicija žena na selu mnogo teža i da država treba da radi na njihovom osnaživanju. Ministarka je istakla i da žene provode u proseku četiri i po sata radeći kućne poslove, te dodala da devojčice od malih nogu treba da stiču znanja o rodnoj ravnopravnosti i da imaju jednak pristup kvalitetnom obrazovanju.

- Uverena sam da ćemo uspeti da budemo generacija koja će iskoreniti nejednakost, kako bismo stvorili uspešnije i prosperitetnije društvo u kojem je rod stvar lepote, a ne ograničavanja - rekla je Đukić Dejanovićeva.

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je da je u Srbiji obrazovanje postalo profesija koja je osiromašila u smislu društvenog prestiža i finansijskih mogućnosti, što je dovelo do toga da je veći broj žena u obrazovanju. Istakla je da postoji balans rodne zastupljenosti na univerzitetima, te da docentkinja i vanrednih profesorki ima isto koliko i docenata i vanrednih profesora, kao i da su 40 odsto žena redovni profesori, što je na nivou skandinavskih zemalja.

- To može da dovede do netačnog zaključka da je sve u redu. Ali nije, jer se žene retko odlučuju za rukovodeće položaje, izbegavaju da prihvate pozicije koje im se nude - rekla je rektorka i dodala da Beogradski univerzitet ima 31 fakultet a samo pet dekanki. Leoneta Pajer iz Delegacije EU u Srbiji rekla je da je Evropa među najsigurnijim mestima u svetu za žene, ali da se žene i u Evropi suočavaju sa izazovima i problemima, poput nasilja, zlostavljanja, siromaštva, manjih plata....

Kad je reč o Srbiji, kaže da je najveći uspeh postinut u domenu moći, jer žene sve više učestvuju u političkom životu, osim na lokalnom nivou, a najmanji pomak učinjen je kad je reč o zaradi i vremenu, budući da žene mnogo više vremena provode radeći kucne poslove.