Na konferenciji povodom završetka projekta "Jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i podizanje svesti građana u cilju suzbijanja rada na crno" u Beogradu, on je rekao da je zadovoljan radom inspekcije i kaže da je u 2018. bilo za 17 odsto manje zatečenih radnika na crno nego u 2017, mada je i dalje njihov broj veliki.

Poručio je da je u 2018. započeta odlučujuća borba protiv sive ekonomije i iskorenjivanja rada na crno i da će ona biti nastavljena.

Đorđević je rekao da je u 2017. obavljeno 50.000 nadžora, u 2018. godini 70.0000, te da jača svest i kod radnika i kod poslodavaca o potrebi iskorenjivanja rada na crno.

- Zajedno s Ministarstvom finansija moramo da se pozabavimo činjenicom da poslodavac krši zakon isplatom dela plate na ruke. Obećavam građanima da će Vlada i Ministarstvo nastaviti s borbom protiv rada na crno i sive ekonomije i da u toj borbi neće biti povlašćenih - rekao je ministar.

Istakao je da svi oni koji se pozovu na bilo koga kako bi izbegli poštovanje zakona moraju da budu maksimalno kažnjeni.

Koliko su truda uložili inspektori, kaže ministar, vidi se u činjenici da je u 2018. obavljeno više od 70.000 nadžora, što je za 38 odsto više nego u 2017. godini, koja je bila maksimum kada je reč o inspekcijskom nadžoru.

Prijave, uključujući i one anonimne, doprinele su da skoro 90 odsto zatečenih radnika na crno dobije stalan posao, navodi ministar.

Ukazao je na to da je od rada na crno na gubitku ne samo država nego prvenstveno radnici i poslodavci koji rade u skladu sa zakonom za razliku od onih koji su se, dodaje, drznuli da radnike uskrate njihovih prava na dostojanstven rad, socijalnu sigurnost i zdravstveno i penzijsko osiguranje.

- Moramo da edukujemo naše radnike. Imali smo situacije da smo zaticali da su ljudi bežali što imamo i snimljeno, kao i radnike starije od 50 godina koji rade preko Omladinske - rekao je Đorđević.

On je rekao da se danas završava projekat započet sa Norveškom za koji kaže da je dao rezultat, te zahvalio norveškom ambasadoru Arneu Sanesu Bjornstadu što je prepoznao važnost tog projekta.

- Zajednički cilj je da iskorinemo sivu ekonomiju i rad na crno, Verujem da ćemo u ovoj godini to i uspeti i da će rada na crno biti mnogo manje - rekao je Đorđević zahvalio je i inspektorima na požrtvovanom radu.

Naveo je da će se nastojati da se unaprede materijalni položaj, uslovi rada i efikasnost rada inspektora o kojima se, kako je rekao, u prethodnim godinama i decenjama malo vodilo računa, te da treba shvatiti važnost rada svih inspekcija.

Podsetio je da je Ministarstvo zajedno sa Vladom i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu pokrenulo veliki projekat e-inspektor.

- U fazi smo implementacije, očekujem da će u bliskoj buduhcnosti zaživeti i da će sve inspekcije biti na jednom mestu - rekao je Đorđević.

Ambasador Norveške, koja je saradnik u realizaciji projekta, Arne Sanes Bjornstad kazao je da siva ekonomija šteti i pravima poslodavaca i zaposlenih, ali i celokupnom društvu.

Kako je objasnio, ako je neko poslodavac, onda on vara radnike i društvo, jer to nije solidarnost u društvu koja znači da svi doprinose onoliko koliko mogu i dobiju koliko im sleduje.

Dodao je da je za doprinos svih potrebno plaćati poreze, a crna ekonomija to podriva.

- Siva ekonomija sprečava ekonomski razvoj. Da bi bilo koja zemlja išla napred bitno je da se bori protiv sive ekonomije, što se radi prvenstveno kroz podizanje svesti, jer radnici treba da shvate da je ona na njihovu štetu - kazao je Bjornstad na konferenciji povodom završetka projekta "Reci NE radu na crno" koji je usmeren na jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i podizanje svesti građana u cilju suzbijanja rada na crno.

Dodao je da radnici ne bi trebalo da se plaše da prijave kršenja svojih prava i istakao da je teško boriti se bez saradnje sindikata, poslodavaca i Vlade.

- Veliki uspeh ovog projekta jeste to što okuplja sve aktere, a broj prijava pokazuje da je svest podignuta. To pokazuje da je ovo dobar program i da se treba nastaviti i dalje, jer je ovo samo početak - navodi ambasador.

Kako je kazao, u Srbiji i dalje postoji veliki stepen sive ekonomije, što je zaustavlja u napretku.

Dodao je i da je Norveška ponosna što je partner u ovom projektu i dodao da se nada da će se saradnja nastaviti i to sa ciljem da se reši taj problem koji usporava napredak ekonomije.

V. d. direktora Inspektorata za rad Stevan Djurović naveo je da je inspekcija u toku 2018. godine imala bolje rezultate nego prethodne, te da su tome najveći doprinos dali inspektori koji su radili na terenu danonoćno.

Projekat "Reci NE radu na crno" počeo je da se realizuje 10. marta prošle godine, kazao je Djurović i dodao da se startovalo sa infolinijom, te da se u početku na taj telefon javilo preko 300 lica koja su podnela prijave.

Đurović je kazao da je do sada primljeno preko 8.438 poziva i 238 mail-ova, kao i da je doneto 1.838 rešenja iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.

- Do kraja 2018. godine uradili smo 9.268 nadžora, nadžori su vršseni po tri osnova. Što se tiče broja lica koja su zatečena u tim nadžorima, zatečeno je 4.751 lice na crno, od čega je 90 odsto nakon toga zasnovalo stalni radni odnos - kazao je Đurović.

Kako je kazao, bilo je podneto 55 neupotrebljenih prijava, a najveći rezultat ovog projekta, kaže Đurović, jeste probuđena svest ljudi da se prijavljuje sve što je nezakonito i svest poslodavaca da manje rade stvari koje krše zakon.