Sjedinjene Države danas biraju predsednika i Kongres.
Amerikanci danas izlaze na 60. predsedničke izbore u svojoj istoriji, a ceo svet čeka njihov neizvestan ishod koji će uticati na niz globalnih sukoba i kriza. Istovremeno se bira i novi saziv Kongresa i trećina Senata.
Odlukom Kongresa iz 1845. godine predsednički izbori održavaju se u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru. Sjedinjene Države tada su još bile većinom agrarno društvo, pa je izbor novembra omogućavao mnogim Amerikancima da stignu na biračka mesta nakon jesenje setve i pre zime. Pošto je nedelja bila Božji, a sreda pijačni dan, izbor je pao na utorak.
Neizvesna trka
Američki birači i dalje su podeljeni u izboru između republikanca Donalda Trampa i demokratkinje Kamale Haris, a ankete pokazuju neizvesnu trku.
Tramp, 78-godišnji republikanac, milijarder i bivši predsednik, tokom kampanje je preživeo dva pokušaja atentata, samo nekoliko nedelja nakon što ga je porota u Njujorku proglasila krivim zbog falsifikovanja dokumenata, čime je postao prvi bivši američki predsednik osuđen za krivično delo.
Haris je u julu neočekivano postala kandidatkinja svoje stranke i time dobila priliku da postane prva američka predsednica, nakon što je aktuelni predsednik Džo Bajden odustao od trke posle lošeg nastupa u debati i pritiska stranke da se povuče.
Ankete pokazuju da su dva kandidata izjednačena na nacionalnom nivou, ali i u 'prevrtljivim' saveznim državama, tzv. "swing states". Više od 77 miliona Amerikanaca već je dalo svoj glas, ali izborni dan pokazaće čija je kampanja bila uspešnija u motivaciji za izlazak na biračka mesta.
Foto: Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson
Poslednjih dana kampanje obe strane preplavile su društvene mreže i tradicionalne medije poslednjim krugom propagande, ali i volonterima koji kucaju na vrata potencijalnih glasača.
Tramp: Oni varaju, to je jedini način da izgubim
Tramp je svoju kampanju temeljio na obećanjima o oživljavanju „uništene“ američke ekonomije, borbi protiv kriminala i zaštiti Amerikanaca od ilegalnih migranata. Protivnici ga kritikuju zbog "paranoičnog" stila i lažnih tvrdnji, poput onih da migranti sa Haitija u Springfildu „jedu mačke i pse“ ili da demokrate pripremaju izbornu prevaru.
„Ako izgubim, a reći ću vam, to je moguće jer oni varaju. To je jedini način na koji možemo izgubiti, jer oni varaju“, rekao je Tramp u Mičigenu, bivši predsednik koji još uvek nije priznao izborni poraz iz 2020. godine, nakon kojeg je usledio nasilni upad njegovih pristalica na američki Kapitol.
S druge strane, tu je demokratkinja Kamala Haris koja bi u slučaju pobede postala prva žena na toj funkciji. Aktuelna američka potpredsednica indijsko-afroameričkog porekla kao predsednička kandidatkinja nasledila je Džoa Bajdena, koji se sam povukao iz trke.
Haris se već pokušala kandidovati za predsednicu 2020. godine, ali na tadašnjim predizborima svoje stranke bila je tek šesta, iza Bajdena, Bernija Sandersa, Elizabet Voren, Pita Butidžedža i Majkla Blumberga, pa se iz te trke povukla.
Bivša glavna tužiteljka Kalifornije svojom je kampanjom pokušala vratiti jedinstvo u veoma polarizovanoj Americi, približivši svoje ranije stavove republikancima, poput onog o posedovanju oružja.
Sedam država
Prema informacijama Election Laba sa sveučilišta na Floridi, svoj je glas već dalo više od 78 miliona Amerikanaca, što je gotovo polovina od 158,5 miliona koji su izašli na izbore 2020. Ankete najavljuju neizvesnu trku, posebno u sedam ključnih, tzv. 'swing' saveznih država koje će po sistemu američkog izbornog kolegijuma odrediti konačnog pobednika izbora.
Većina država tradicionalno je sklonija demokratama ili republikancima i tamo se pobednik zna unapred, pa su u fokusu kandidata najčešće one savezne države u kojima bi pobedu mogao odnijeti bilo koji kandidat (tzv. swing states).
Foto: Tanjug AP/Susan Walsh
Ove godine ih je sedam - Pensilvanija (19 elektora), Džordžija i Severna Karolina (po 16), Mičigen (15), Arizona (11), Viskonsin (10) i Nevada (6). U svima njima kandidati su po anketama unutar statističke greške.
Po većini američkih medija, Haris ima do sada gotovo sigurnih 226 elektora, dok Tramp ima 219.
Pobedi li u sve tri neizvesne države radničkog „Pojasa rđe“ (Rust Belt), Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, Kamala Haris će postati predsednica.
Izgubi li neku od njih, moraće to nadoknaditi osvajanjem jedne iz „Sunčanog pojasa“ (Sun Belt) Džordžije, Severne Karoline ili Arizone, gde po anketama Tramp ima neznatnu prednost. Izgubi li, pak, najveću od njih, Pensilvaniju, moraće osvojiti čak dve. Mnogi zbog toga upravo tu saveznu državu smatraju ključnom za oba kandidata.
Istraživanje Ipsosa i Rojtersa krajem oktobra pokazalo je da birači pretnju demokratiji smatraju drugim najvećim problemom sa kojim se SAD suočava, nakon ekonomije. Tramp veruje da će ga u Belu kuću vratiti ekonomska pitanja i visoke cene, posebno hrane i stanovanja.
Izbornu trku nestrpljivo ne prate samo Amerikanci na čije će živote značajno uticati njen ishod, na primer po pitanju reproduktivnih prava, nego i svet pogođen krizama i ratnim sukobima na koje SAD, kao i dalje najmoćnija zemlja na svetu, ima velik uticaj.
Trenutno je prerano prognozirati kada će se znati konačan pobednik izbora – to može biti istu noć, sledeće jutro, ali i nekoliko dana ili nedelja kasnije. Prošli izbori održani su 3. novembra, a Bajden je pobednikom proglašen tek 7. novembra.
Brzina obrade glasova biće određena rezultatima – ako oni budu tesni, glasovi će se ponovno prebrojavati. Na brzinu će uticati i broj prijavljenih nepravilnosti, kao i eventualne napetosti na biračkim mestima.
Kongres i Senat
Izvan Sjedinjenih Američkih Država izbori 5. novembra često se pojednostavljuju kao trka za Belu kuću, no za Amerikance će sastav novog Kongresa biti jednako važan. I ti bi izbori mogli biti tesni.
Ishod glasanja u stotinama izbornih jedinica u zemlji odrediće hoće li izabrani predsednik moći da sprovodi svoj program uz podršku Kongresa ili će naići na otpor i pat-poziciju.
Američki Kongres, smešten na "washingtonskoj Capitol Hillu", sastoji se od dvaju domova: Predstavničkog doma i Senata. Na izborima 5. novembra odlučivaće se o svih 435 mesta Predstavničkog doma te o 34 od 100 mesta u Senatu.
Demokrate, koje trenutno upravljaju Senatom zahvaljujući većini od jednog mandata, suočavaju se s izazovom da zadrže dve trećine od 34 senatora koliko se bira u utorak. S druge strane, republikanci u Predstavničkom domu brane svoju tesnu većinu. Demokratama je potrebno da im preotmu samo četiri mandata za preuzimanje većine.
Autor: Aleksandra Aras
