Ustav Sjedinjenih Američkih Država deli federalnu vladu na tri grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Ova struktura osigurava da nijedna osoba ili grupa ne može imati previše moći (sistem provere i ravnoteže).
Zakonodavna grana
Ova zakonodavna grana se sastoji od američkog Kongresa. Američki Kongres se sastoji od dva doma: Senata SAD (100 članova) i Predstavničkog doma SAD (435 članova). Senat SAD se sastoji od po dva senatora iz svake države – ukupno 100 senatora. Predstavnički dom se sastoji od broja predstavnika iz svake države na osnovu populacije – ukupno 435 predstavnika. Na primer, Kalifornija – veoma naseljena država – ima 52 predstavnika, dok Južna Dakota – slabo naseljena država – ima samo dva predstavnika. Obe komore imaju posebne agencije i kancelarije koje pružaju podršku Kongresu.
Uloge zakonodavne grane uključuju:
* Pripremu predloga zakona
* Potvrđivanje ili odbijanje nominacija predsednika za rukovodioce federalnih agencija, federalne sudije i članove Vrhovnog suda
* Imaju ovlašćenje da objave rat
Senatori imaju mandat od 6 godina. Svake 2 godine, jedna trećina Senata je na izborima. Senatori imaju duži mandat kako bi imali širi nacionalni pogled i brigu za interese zemlje u celini (dugoročna perspektiva), a ne da stalno odgovaraju na trenutne (kratkoročne) brige glasača. Predstavnici imaju mandat od 2 godine. Kratki dvogodišnji mandat je osmišljen da učini predstavnike odgovornijima prema brigama naroda.
Predlozi za nove zakone (ili "zakonske predloge") mogu nastati ili u Senatu ili u Predstavničkom domu. Međutim, mora postojati saglasnost o konačnom tekstu predloženog zakona od strane dve komore. Često Senat i Dom pregovaraju o tekstu konačne verzije. Ova procedura dovodi do kompromisa kako nijedna od komora ne bi dominirala.
Izvršna grana
Moć izvršne grane je poverena predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, koji takođe deluje kao šef države i vrhovni komandant oružanih snaga. Predsednik je odgovoran za sprovođenje i primenu zakona koje donosi Kongres i, u tom cilju, imenuje rukovodioce federalnih agencija, uključujući kabinet. Potpredsednik takođe čini deo izvršne grane, spreman da preuzme predsedništvo ukoliko to bude potrebno.
Kabinet (rukovodioci ili "sekretari" odeljenja) i nezavisne federalne agencije su odgovorni za svakodnevnu primenu i administraciju federalnih zakona. Ova odeljenja i agencije imaju misije i odgovornosti koje se drastično razlikuju, od Ministarstva odbrane do Agencije za zaštitu životne sredine, od Administracije socijalnog osiguranja do Komisije za hartije od vrednosti.
Izvršna grana zapošljava više od 4 miliona Amerikanaca (uključujući članove vojske).
Ključne uloge izvršne grane uključuju:
* Predsednik - Predsednik je šef države, vođa federalne vlade i vrhovni komandant oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država.
* Potpredsednik - Potpredsednik podržava predsednika. Ako predsednik ne može da obavlja svoju dužnost, potpredsednik postaje predsednik. Potpredsednik takođe predsedava Senatom i presudno odlučuje u slučaju izjednačenog glasanja u Senatu.
* Kabinet - Članovi kabineta služe kao savetnici predsedniku. Uključuju potpredsednika, rukovodioce izvršnih odeljenja i druge visoko rangirane vladine zvaničnike. Članove kabineta imenuje predsednik i moraju biti odobreni od strane Senata.
Izvršna grana takođe uključuje izvršna odeljenja, nezavisne agencije i druge odbore, komisije i komitete.
Sudska grana
Sudska grana uključuje Vrhovni sud i druge federalne sudove.
Ona procenjuje zakone tako što:
* Tumači značenje zakona
* Primena zakona na pojedinačne slučajeve
* Odlučuje da li zakoni krše Ustav
Sistem "provere i ravnoteže"
Sposobnost svake grane da odgovori na akcije drugih grana je "sistem provere i ravnoteže".
Svaka grana vlade može da menja akte ili izazove akcije drugih grana:
* Predsednik može staviti veto na zakonodavne akte koje donosi Kongres. Takođe imenuje rukovodioce federalnih agencija i visoke sudske imenike.
* Kongres potvrđuje ili odbija nominacije predsednika. Takođe može smeniti predsednika izvanrednim okolnostima.
* Sudije Vrhovnog suda, koje imenuje predsednik i potvrđuje Senat, mogu poništiti neustavne zakone.