'Kolegijum izbornika' (Electoral College) je jedinstvena karakteristika američkih predsedničkih izbora. Ključno je razumeti kako Kolegijum izbornika (Electoral College) određuje sledećeg predsednika.
Američki predsednici se ne biraju na osnovu nacionalnog popularnog glasa — ukupnog broja glasova koje svaki kandidat dobije. Umesto toga, grupa od 538 takozvanih "elektora" bira predsednika. Ovi elektori čine Kolegijum izbornika (Electoral College).
U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednički izbori se odlučuju sistemom raspodele glasova zasnovanim na državama.
Šta je Kolegijum izbornika (Electoral College)?
Kolegijum izbornika (Electoral College) nije mesto. To je telo pojedinaca (ili grupa posrednika) poznatih kao "elektori", koje je odredila Ustav da bira predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država. Svakoj od 50 država dodeljuje se predsednički elektorski broj jednak broju njenih predstavnika i senatora. Obično, pobednik popularnog glasa u državi prevodi se u metod "pobednik uzima sve" za elektorske glasove te države. Samo dve države imaju alternativni metod: Mejn i Nebraska. Svaka stranka bira listu elektora u svakoj državi. Kada se prebroji popularni glas u državi, izabrana lista elektora pobedničke stranke predstavlja državu u Kolegijumu izbornika (Electoral College).
Foto: Pixabay.com
Ukupno, Kolegijum izbornika (Electoral College) se sastoji od 538 članova. Predsednički kandidat mora dobiti većinu od datih elektorskih glasova da bi pobedio — najmanje 270.
Zašto je Kolegijum izbornika (Electoral College) stvoren?
Kada je U.S. ustav bio u izradi 1787. godine, nacionalni popularni glas za izbor predsednika je bio praktično nemoguć (veličina zemlje i nepouzdane komunikacije). Tako su autori ustava stvorili Kolegijum izbornika (Electoral College), pri čemu svaka država bira elektore. Ovi elektori se okupljaju u Vašingtonu, D.C., na unapred određen datum da zvanično glasaju.
Kolegijum izbornika (Electoral College) je prevazišao neke od prigovora i strahova raznih država. Manje države su favorizovale sistem jer im je dao veću moć nego što bi im dala nacionalna popularna glasanja. Kolegijum izbornika (Electoral College) je takođe favorizovan od strane južnih država gde su robovi činili veliki deo populacije. Iako robovi nisu glasali, računali su se u američkom popisu (kao tri petine osobe). Budući da se broj elektorskih glasova određivao prema veličini populacije države, južne države su imale veći uticaj na izbor predsednika nego što bi im dao direktni javni glas.
Kako funkcioniše Kolegijum izbornika (Electoral College)
U mesecima koji prethode opštim izborima, političke stranke u svakoj državi obično nominiraju svoje liste potencijalnih elektora. Popularni glas u državi određuje koje će liste stranke postati elektori. Države moraju sertifikovati rezultate izbora, zvanično obaveštavajući Arhivista Sjedinjenih Američkih Država (Vašington, D.C.) i određenu listu elektora. Rok za sertifikaciju je najmanje šest dana (11. decembar 2024.) pre sastanka Kolegijuma izbornika (Electoral College). Članovi Kolegijum izbornika (Electoral College) sastaju se i glasaju u svojim državama u ponedeljak nakon druge srede u decembru nakon dana izbora (17. decembar 2024). Potom, 6. januara 2025, zaseda zajednička sednica Kongresa u zgradi Kapitola Sjedinjenih Američkih Država da prebroji elektorske glasove i proglasi ishod izbora, otvarajući put za inauguraciju predsednika 20. januara 2025.
Foto: Pixabay.com
Šta se dešava ako nijedan kandidat ne dobije većinu u Kolegijumu izbornika (Electoral College)?
U slučaju zastoja u Kolegijumu izbornika (Electoral College) ili ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, održava se "uslovni izbor". Izbor predsednika ide u Predstavnički dom. Svaka državno veće daje jedan glas za jednog od tri najbolja kandidata iz prvobitnog izbora kako bi se odredio pobednik. Samo su dva predsednička izbora (1800. i 1824.) odlučena u Predstavničkom domu.
Da li je proces Kolegijuma izbornika (Electoral College) kontroverzan?
U većini izbora, Kolegijum izbornika (Electoral College) je funkcionisao glatko. Državni birači su glasali, a predsednički kandidat s najviše glasova u određenoj državi dobio je sve elektorske glasove te države, osim za Mejn i Nebrasku koje raspodeljuju glasove na nivou kongresnih okruga unutar svojih država.
Foto: Pixabay.com
Od 1800. godine, bilo je nekoliko sporenih izbora. Predsednički izbori 1876., 1888., 2000. i 2016. godine rezultirali su time da je pobednik Kolegijuma izbornika (Electoral College) dobio manje glasova na opštim izborima. Tokom 1960-ih i 1970-ih, većina Amerikanaca favorizovala je ukidanje Kolegijuma izbornika (Electoral College). Danas se podrška za ili protiv Kolegija (Electoral College) deli uz stranačke linije. Na primer, na izborima 2000. i 2016. godine, kandidati republikanaca George W. Buš i Donald Tramp su, redom, izgubili popularne glasove, ali su pobedili u Kolegijumu izbornika (Electoral College). Republikanci obično podržavaju zadržavanje Kolegijuma izbornika (Electoral College) dok demokrate favorizuju njegovo ukidanje.
Još jedan problematičan aspekt Kolegijuma izbornika (Electoral College) je problem "nevernih elektora" gde ovi elektori glasaju protiv naloga popularnog glasa svoje države. Nije neustavno da elektori glasaju za nekoga drugog osim onih kojima su se obavezali. Neke države su pokušale da "vežu" elektore za svog kandidata koristeći zakletve i kazne. Međutim, američki Vrhovni sud je presudio protiv država po ovom pitanju. Bilo je nevernih elektora na izborima 1948., 1956., 1960., 1968., 1972., 1976. i 1988. Prazan glas je dat 2000. godine. U ovim slučajevima, samo jedan ili dvojica su odstupili od obaveznog glasanja, što nije izazvalo pravu problem. Ali 2020. godine bilo je sedam nevernih elektora. Kako se političke podele povećavaju, ovo bi moglo postati veći problem.
