Dva oteta aviona su tada udarila u kule "bliznakinje" Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, kao i u kompleks Pentagon u Vašingtonu.

Rat protiv terorizma traje i danas, a Al Kaidu, čiji je lider Osama bin Laden ubijen, zamenili njeni ogranci i Islamska država, protiv koje se bitka vodi u Siriji i Iraku, a na meti terorista neretko su evropske prestonice.

Teroristički napad na SAD promenio je svet. Direktna posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. godine bila je odluka Bele kuće na čelu sa Džordžom Bušom Mlađim, da objavi rat terorizmu u svetu, što je nesumnjivo suštinski odredilo tendencije u međunarodnim odnosima prvih decenija 21. veka.

Među žrtvama 11. septembra bila su i 372 stranca, uključujući i jednog državljanina Srbije. Život su izgubila 343 vatrogasca pokušavajući da pruže pomoć stradalima.

Na mestu na kojem su se nalazile kule STC u Njujorku podignuto je spomen-obeležje žrtvama, gde se tradicionalno, obeležava godišnjica ovog napada.

Pripadnici Al Kaide napad su započeli otmicom četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu. Otmičari su upali u kabine aviona i, služeći se noževima za hartiju kao oružjem, preuzeli kontrolu nad letelicama.

Prvi avion "Amerikan erlajnsa" udario je u 8.46 časova u severnu kulu STC, a ubrzo zatim i drugi avion kompanije "Junajted" udario je u južnu kulu. Treća oteta letelica je, prema zvaničnoj verziji, udarila usredište Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrta srušila tokom borbe putnika sa teroristima.

Kasnije su nadležne službe SAD ocenile da je "mozak" napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.

Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.