Javni istup ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, u kom je naglasio da se rat u Ukrajini više ne može smatrati isključivo „Bajdenovim ratom“ već da odgovornost snosi i aktuelna administracija Donalda Trampa, označava kraj faze uzdržanog optimizma i pažljivo formulisanih komplimenata u Moskvi.
Suočena sa činjenicom da je Bela kuća zadržala sve prethodno uvedene sankcije i dodatno ih proširila novim restriktivnim merama protiv ruskih pravnih i fizičkih lica, ruska diplomatija je bila primorana da javno prizna slom sopstvenih očekivanja u pogledu brzog i jednostranog popuštanja pritiska Vašingtona.
Izjava da je takozvani „duh iz Ankoridža“ — termin kojim je Moskva pokušala da kapitalizuje samit Putina i Trampa u Aljasci iz avgusta 2025. godine — u potpunosti ispario, razotkriva dubinu strategijskog zastoja u kom se Kremlj nalazi. Ruska strana je mesecima nastojala da usmene razgovore iz Ankoridža predstavi kao gotov dogovor o okončanju sukoba pod uslovima koji favorizuju Moskvu.
Međutim, insistiranje SAD i evropskih saveznika na očuvanju ukrajinskog suvereniteta, uz kategoričko odbijanje Vašingtona da prihvati maksimalističke teritorijalne zahteve Rusije, pokazalo je da je koncept navodnog „sporazuma iz Aljaske“ od samog početka bio konstrukcija namenjena za unutrašnju upotrebu i pritisak na Kijev.
Optuživanjem Trampove administracije da nastavlja kontinuitet oštre ekonomske i vojne politike prema Rusiji, Moskva pokušava da prebaci krivicu za nastavak iscrpljujućeg rata na zapadne prestonice i pripremi sopstvenu javnost za dugotrajnu konfrontaciju.
Ovaj retorički zaokret svedoči o tome da su pokušaji Rusije da zabode klin između SAD i evropskih članica NATO-a propali, dok je realnost sankcionog pritiska na energetski i finansijski sektor primorala Moskvu da napusti iluziju o preokretu američke spoljne politike i prihvati činjenicu da zapadni konsenzus o odvraćanju agresije ostaje na snazi.
Autor: Pink.rs
