Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je tokom diskusije u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose (Čatam haus) da Ruska Federacija trenutno ulaže više od 10 procenata svog nacionalnog dohotka u sektor odbrane, dok se na vojne potrebe izdvaja gotovo 50 procenata ukupnog državnog budžeta.
Ove brojke, kako je naglasio Rute u razgovoru sa direktorkom instituta Bronven Madoks, jasne su indikacije da je Moskva u potpunosti transformisala svoju ekonomiju u ratnu strukturu. Srazmera budžetskih alokacija svedoči o tome da vojno-industrijski kompleks postaje centralni pokretač ruske privredne aktivnosti, potiskujući civilne sektore i dugoročne socijalne i razvojne projekte u drugi plan.
Preusmeravanje polovine državnih rashoda na odbranu i bezbednost predstavlja presedan u savremenoj evropskoj istoriji i nagoveštava da rukovodstvo u Kremlju planira dugotrajnu konfrontaciju sa Zapadom. Ovakav nivo potrošnje ne samo da održava visoki intenzitet kinetičkih operacija u Ukrajini, već omogućava ubrzano obnavljanje zaliha naoružanja, masovnu proizvodnju municije i postavljanje temelja za dugoročno pozicioniranje prema NATO-u. Među saveznicima se stoga povećava zabrinutost da bi masovno mobilisana vojna industrija Rusije mogla predstavljati trajnu bezbednosnu pretnju za čitavu Evropu, nezavisno od daljeg toka borbi na ukrajinskom frontu.
Sa druge strane, ekonomski analitičari upozoravaju na dugoročnu neodrživost ovakvog modela, budući da ekstremna militarizacija vodi ka strukturnoj inflaciji, pregrevanju privrede, nedostatku radne snage u necivilnim sektorima i potpunoj zavisnosti od državnih vojnih narudžbina. Ruteovo upozorenje istovremeno služi kao direktan apel članicama NATO-a da dodatno ubrzaju sopstvena ulaganja u odbranu i premaše dosadašnje budžetske ciljeve od dva procenata BDP-a. Učvršćivanje evropskog odbrambenog segmenta i podizanje industrijskih kapaciteta Alijanse posmatraju se kao jedini delotvoran odgovor na rusku ekonomsku mobilizaciju i garancija stabilnog odvraćanja na evropskom kontinentu.
