Poruka koju je zamenik podsekretara za odbranu SAD Elbridž Kolbi preneo nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Briselu označava početak nove epohe u Severnoatlantskom savezu.
Objavom ulaska u fazu „NATO 3.0“, Vašington je zvanično pokrenuo najradikalniju doktrinarnu transformaciju Alijanse od završetka Hladnog rata. Ova koncepcija predviđa redefinisanje evroatlantskog partnerstva u kome evropske države preuzimaju primarnu odgovornost i finansijski teret za sopstvenu konvencionalnu odbranu, dok Sjedinjene Države zadržavaju ulogu nuklearnog garanta i strateškog partnera.
Da bi se razumela dubina ove promene, neophodno je sagledati višedecenijsku evoluciju Saveza. Tokom prve epohe, obeležene Hladnim ratom, NATO je funkcionisao kao mehanizam direktnog odvraćanja Sovjetskog Saveza, pri čemu su Sjedinjene Države držale masivno konvencionalno prisustvo na evropskom tlu, dok je sam kontinent bio prva linija fronta potpuno zavisna od američke vojne mašinerije. Raspadom SSSR-a i padom Berlinskog zida, Alijansa je ušla u drugu fazu reorganizacije, preusmerivši fokus sa klasične teritorijalne odbrane na operacije van matičnog područja — od Balkana do Avganistana i Bliskog istoka. Ta faza donela je decenije smanjivanja evropskih vojnih budžeta i atrofiju odbrambene industrije pod prividom trajne „mirovne dividende“, usled čega je Evropa razvila potpunu zavisnost od američkih obaveštajnih, logističkih i protivvazdušnih kapaciteta.
Izbijanje rata visokog intenziteta na evropskom tlu nakon ruske invazije na Ukrajinu ogolilo je neodrživost takvog modela i primoralo Savez na ulazak u treću, aktuelnu fazu. Nova era rivalstva velikih sila poklopila se sa nužnim preusmeravanjem američkih primarnih resursa ka Indo-Pacifiku radi odvraćanja Kine. Usled prenapregnutosti američke vojne industrije i novih geopolitičkih realnosti, Vašington više ne može i ne želi da deluje kao jedini konvencionalni štit za evropske države. Kako je Kolbi podvukao, Evropa predstavlja izuzetno bogat kontinent čiji ekonomski kapacitet višestruko nadmašuje rusku privredu, zbog čega raspolaže svim neophodnim sredstvima da sama izgradi moćne oklopne jedinice, artiljerijske zalihe, sisteme protivvazdušne odbrane i samostalnu vojnu industriju sposobnu za odvraćanje pretnji na istočnom krilu.
U tom svetlu, doktrina „NATO 3.0“ ne označava povlačenje Sjedinjenih Država iz Evrope niti slabljenje kolektivne bezbednosti, već preoblikovanje evroatlantskog partnerstva u održiviji i balansiraniji model. U novoj podeli rada, Sjedinjene Države rekonfigurišu svoje prisustvo sa težištem na nuklearnom odvraćanju, naprednim tehnologijama i svemirskim sistemima. Od evropskih članica se, s druge strane, očekuje da konačno izrastu u vodeću snagu na kopnu i u konvencionalnom naoružanju, čime Severnoatlantski savez dobija novu strukturu u kojoj jaka i vojno sposobna Evropa garantuje dugoročnu stabilnost na kontinentu.
Autor: Pink.rs
