Nakon najnovijeg sastanka ministara odbrane Evropske unije, poruka šefice evropske diplomatije Kaje Kalas bila je kristalno jasna: Evropa više nema luksuz da čeka.
Dok Rusija svoju celokupnu ekonomiju podređuje proizvodnji raketa i tenkova, Brisel pokušava da ubrza sopstvenu mašineriju koja se, prema priznanju same Kalas, još uvek ne pokreće onom brzinom koju situacija na terenu zahteva.
Glavna vest dana je svakako ubrzavanje finansijske pomoći Ukrajini. Već u junu stiže prva uplata iz ogromnog paketa od 90 milijardi evra, a taj novac neće lutati kroz birokratske kanale. On ide direktno tamo gde je najpotrebnije – u dronove. Iskustva sa fronta su pokazala da su bespilotne letelice danas ključni faktor koji drži ruske snage na odstojanju, a EU želi da osigura da Kijev ima tehnološku prednost. Ipak, Kalas nije skrivala da postoji određena doza frustracije unutar same Unije. Dok se o milijardama stalno priča, evropska namenska industrija se i dalje bori sa različitim standardima i propisima koji usporavaju masovnu proizvodnju.
Pitanje bezbednosti se više ne završava na granicama Evrope. Situacija u Ormuskom tesnacu, koji je žila kucavica svetske trgovine, trenutno se opisuje kao opasna „siva zona“ između mira i rata. Evropska unija ozbiljno razmatra proširenje svoje pomorske operacije ASPIDES kako bi zaštitila energetske tokove i trgovačke brodove. Ideja je jasna: ako se evropske zemlje udruže i deluju kao jedna sila, njihov uticaj na svetskoj sceni postaje neuporedivo veći. Kalas je to slikovito objasnila podsećajući da u Evropi postoje samo male države i one koje još uvek nisu shvatile da su male – jedino zajednički nastup donosi pravu snagu.
Osim fronta u Ukrajini, pažnja je usmerena i na Liban. Evropski plan je da se dodatno ojača libanska vojska, jer Brisel veruje da je to najdirektniji način da se oslabi uticaj Hezbolaha i stabilizuje država. Uz sve to, radi se i na jačanju satelitskog centra EU koji bi trebalo da nadgleda eventualne prekide vatre, ali i da prati rusku „flotu u senci“ koja pokušava da zaobiđe sankcije.
Kada je reč o samoj odbrani Evrope, atmosfera u Briselu je postala mnogo ozbiljnija. Više se ne postavlja pitanje da li Putin želi da testira evropske granice, već da li će Evropa u tom trenutku biti spremna da uzvrati. Odvraćanje funkcioniše samo ako je ubedljivo, a svako pokazivanje slabosti je, prema rečima Kaje Kalas, direktan poziv na agresiju. Zbog toga se unutar Unije već razrađuju scenariji za aktivaciju člana o uzajamnoj odbrani, bilo da je reč o hibridnim napadima ili direktnim pretnjama, kako bi svaki pedalj evropske teritorije bio osiguran bez obzira na to da li je država članica NATO-a ili nije.
Na kraju, ostaje ključni izazov: kako naterati fabrike da rade brže. Industrijski lideri se žale na komplikovana pravila, a političari na sporo sprovođenje planova. Ipak, zajednički zaključak ministara je da je vreme za izgovore prošlo. Mir na kontinentu više se ne podrazumeva, on se mora aktivno braniti modernizacijom, inovacijama i, pre svega, jedinstvom koje Rusiji šalje jasnu poruku da Evropa nije samo skup administrativnih zgrada, već sila koja je spremna da zaštiti svoje interese.
