U svom najnovijem godišnjem izveštaju, američki Stejt department izneo je oštre kritike na račun vlasti u Pekingu i Hong Kongu, uz ocenu da je politička autonomija ovog grada „sistematski degradirana“.
Pravni okvir kao alat represije
Glavni uzroci ovakve ocene leže u primeni Zakona o nacionalnoj bezbednosti (NSL) iz 2020. i novog Pravilnika o očuvanju nacionalne bezbednosti (SNSO) iz 2024. godine. Prema navodima Stejt departmenta, ovi zakoni su omogućili vlastima da suzbiju civilna prava i slobode.
Posebno zabrinjava podzakonski akt iz maja 2025. godine, koji je dodatno osnažio Kancelariju za očuvanje nacionalne bezbednosti (OSNS). Novi propisi primoravaju gradske službenike da pomažu u istragama ove kancelarije pod pretnjom krivičnih sankcija, dok je Pekingu omogućeno da u određenim okolnostima preuzme potpunu nadležnost nad sudskim slučajevima.
Udari na američke interese i građane
Iako u Hong Kongu i dalje posluje preko 1.300 američkih kompanija, a desetine hiljada državljana SAD tamo živi, rizik je značajno porastao upozorava Stejt Department u svom izveštaju. Rizici se u prvom redu odnose na bezbednost građana SAD koji javno kritikuju politiku Komunističke partije Kine, dominiraju opasnosti od od hapšenja, deportacije ili progona. Iako nije bilo direktnih hapšenja američkih državljana u proteklom periodu, izdat je nalog za hapšenje najmanje jednog državljanina SAD, dok su u julu 2025. raspisane poternice i nagrade od preko 25.000 dolara za 19 aktivista u inostranstvu, uključujući američke rezidente. "Ovo više nije samo pitanje energetskih ili ekonomskih tržišta; ovo je pitanje bezbednosti i integriteta međunarodnog poretka," navodi se u izveštaju, uz podsećanje na slučaj Džimija Laja, prodemokratskog magnata koji je u decembru 2025. osuđen u procesu gde mu je bilo uskraćeno pravo na izabranu odbranu.
Kraj demokratskih institucija i slobode medija
Politička scena Hong Konga doživela je potpuni preobražaj. Na izborima za Zakonodavni savet održanim 7. decembra 2025. godine, po pravilima koja je Peking nametnuo, učestvovali su isključivo „pro-pekinški“ kandidati. Nezavisne i prodemokratske partije su potpuno isključene, a antikorupcijska komisija je hapsila građane koji su pozivali na bojkot izbora.
Sloboda medija je na istorijskom minimumu. Udruženje novinara Hong Konga (HKJA) beleži rekordno niske rezultate, uz zatvaranje medijskih kuća i maltretiranje novinara. U avgustu 2025. godine, vlasti su bez objašnjenja uskratile radnu vizu novinaru Bloomberga, što su osudili Reporteri bez granica.
Ekonomska zavisnost od matice
Peking koristi svoj uticaj i u sferi biznisa. Kada je kompanija CK Hutchison Holdings pokušala da proda svoj udeo u svetskim lukama konzorcijumu predvođenom kompanijom BlackRock za 22,8 milijardi dolara, kineski regulatori su intervenisali kroz antimonopolske revizije, insistirajući na uključenju kineskih državnih firmi u posao.
Kroz 15. petogodišnji plan usvojen u oktobru 2025. godine, Peking nastoji da Hong Kong pretvori u tehnološki centar usko povezan sa Šenženom, čime se dodatno briše granica između dva sistema.
Vašington zaključuje da će nastaviti sa primenom sankcija i viznih restrikcija protiv zvaničnika odgovornih za suzbijanje autonomije, dok istovremeno pokušava da zaštiti ekonomske interese svojih kompanija u ovom, sada već neizvesnom, poslovnom okruženju. Može li Hong Kong povratiti poverenje investitora? S obzirom na to da su SAD uvele sankcije protiv novih šest zvaničnika u martu 2026. godine, jasno je da je put ka normalizaciji odnosa trenutno blokiran političkim odlukama Pekinga.
