Tramp pojačava vojni pritisak na Iran, Ukrajina odnosi tehnološku prevlast nad Rusijom - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Izrael i SAD nastavljaju vojne operacije protiv Irana. Prethodnu nedelju obeležili su nešto intenzivniji signali o mogućim pregovorima. Pakistan sve više zaokružuje svoj regionalni i globalni imidž isticanjem da je upravo on adresa preko koje se posreduje u pregovorima. Ipak, veoma je teško odrediti zajedničku tačku za dijalog, jer je Iran decenijama zloupotrebljavao diplomatiju kao instrument politike. Iranske strateške komunikacije sve više prodiru u zapadni informativni prostor. Bivši ministar spoljnih poslova Islamske Republike, Džavad Zarif, objavio je autorski tekst u uglednom magazinu Foreign Affairs. Očigledno je da Iran pokušava da trguje eskalacijom. U Teheranu veruju da SAD nemaju kapacitet za horizontalnu i vertikalnu političku eskalaciju u regionu Zaliva, što predstavlja još jednu u nizu pogrešnih procena.

Prema navodima Wall Street Journala, Iran je odbio predlog za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza u zamenu za privremeni prekid vatre. Napori Turske, Egipta i Pakistana da posreduju i vrate Iran i SAD za pregovarački sto do sada su bili bezuspešni. Iran odbija kompromis, odbacuje razgovore u Islamabadu i Istanbulu i američke zahteve ocenjuje kao neprihvatljive. SAD možda ne komuniciraju uvek jasno svoje ciljeve, ali su vojni zadaci očigledno usklađeni sa političkom vizijom eliminacije pretnje koju Iran predstavlja. Američki zahtevi su jasni: Iran ne može da poseduje nuklearno oružje. Predsednik Tramp je po tom pitanju izričit: „Oni su životinje i moramo ih zaustaviti, ne smemo im dozvoliti da imaju nuklearno oružje. Veoma jednostavno.“ Dodao je: „Mogli bismo odmah da odemo, a trebalo bi im 15 godina da obnove ono što imaju… Ali ja želim da to završim. Iran ne može imati nuklearno oružje.“ Zaključio je da je malo verovatno da će produžiti rok dat Iranu.

"Iranski narod treba da ustane i da se pobuni, i sve što želi jeste nastavak američkog bombardovanja", izjavio je američki predsednik Donald Tramp dodajući da su Iranci spremni da pate i plate cenu za slobodu. "Sve što žele je da nastavimo da bombardujemo jer su njihovi životi dovedeni u mnogo veću opasnost u svakodnevnom životu kada protestuju", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući opisujući Irance kao "senzacionalan narod koji živi u tako užasnim uslovima". On je upozorio da SAD ne mogu da dozvole da se Iran dokopa atomske bombe. "Oni su veoma, veoma talentovani pregovarači i ne možemo im dozvoliti da dobiju nuklearno oružje", rekao je američki predsednik. Na pitanje o mogućnosti promene režima u Iranu, Tramp je odgovorio da ima "najbolji plan ikada". "Ali neću vam reći kakav je moj plan", dodao je on precizirajući samo da je "veoma jednostavan". Tramp je postavio ultimatum Iranu do utorka u 20h po vašingtonskom vremenu za postizanje dogovora, ili će u protivnom da gađa energetsku i putnu infrastrukturu u toj zemlji. "Oni ne žele, kako kažu, da 'mole za milost'. Ali hoće, a ako ne, neće imati mostove. Neće imati elektrane. Neće imati ništa", rekao je Tramp.

Odgovarajući na pitanje novinara ispred Bele kuće o upozorenjima na moguće ratne zločine posle njegovih pretnji da će ciljati civilnu infrastrukturu u Iranu u bliskoj budućnosti, odgovorio da "nije zabrinut zbog toga". "Znate li šta je ratni zločin? To da oni (Iranci) imaju nuklearnu bombu, dozvoliti nekoj bolesnoj zemlji sa ludim zvaničnicima da ima nuklearnu bombu, e to je ratni zločin", dodao je Tramp.

Posebno je interesantno kako se Kina i Rusija postavljaju prema ovom pitanju. „Pinkov geopolitički pregled“ i dalje polazi od procene da je za diplomatiju prerano, dok se ne završi prvih 90 dana vojnih operacija. Uveliko se razmatraju mogućnosti kopnenih operacija. Njihovi ciljevi mogu biti ostrva kao energetska čvorišta, ali i nuklearna postrojenja. Ostrva deluju kao operativno jednostavniji cilj u odnosu na duboke strateške prodore u teritoriju Irana. Ključnu ulogu ima i obaveštajna priprema operacija.

U Teheranu vlada atmosfera „noći dugih noževa“. Svi su sumnjivi, nikome se ne veruje, a ulog konstantno raste. Ukoliko dođe do uspešnih kopnenih operacija, to bi moglo predstavljati politički kraj trenutnih vlasti. Prva ozbiljna proba kopnenih kapaciteta dogodila se tokom operacije spasavanja dvojice pilota iz oborenog američkog aviona F-15. Prema izveštaju Fox News-a, američko ratno vazduhoplovstvo održavalo je neprekidnu zaštitu pilota u planinskom regionu Irana, uspostavljajući odbrambeni perimetar i momentalno reagujući na svaku iransku aktivnost. U operaciji su učestvovali dronovi MQ-9 Reaper, lovci F-35 i bombarderi B-1.

Navodi se da je MQ-9 eliminisao iranskog vojnika koji se približio na manje od tri kilometra od lokacije pilota. Američke snage koristile su kontinuiranu vatrenu moć kako bi sprečile približavanje iranskih jedinica. Fox News prenosi i da je CIA potvrdila identitet člana posade, što je izazvalo zabrinutost da bi moglo biti reči o zamci.

„U roku od osam sati letelice su bile u vazduhu, a za oko 12 sati već smo bili na zemlji u Iranu“, izjavio je visoki zvaničnik. CIA je sprovela operaciju obmane, plasirajući lažne informacije o vazdušnoj evakuaciji kako bi odvukla iranske snage — strategija koja se pokazala efikasnom. Pazdarani nisu uspeli da zarobe pilote, što ukazuje i na izostanak saradnje lokalnog stanovništva sa iranskim snagama. Prema pojedinim izveštajima, izraelske specijalne jedinice Sayeret Matkal i „Šaldag“ učestvovale su u operaciji kod Isfahana, što dodatno komplikuje sliku o dubini operativnog prodora.

Istovremeno, pojavljuju se izveštaji da je američko vazduhoplovstvo izvelo precizan udar na iranski pogon za obogaćivanje uranijuma, koji je navodno potpuno uništen. Taj objekat je, prema tim navodima, bio povezan sa razvojem nuklearnog programa. Izraelski premijer Netanjahu istakao je značaj saradnje sa SAD, naglašavajući da je operacija spasavanja izvedena uz blisku koordinaciju.

Prema izraelskom Kanalu 14, šanse za postizanje sporazuma sa Iranom su male, dok su pripreme za moguće udare velikih razmera na energetsku infrastrukturu u toku. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo nastavilo je udare na komandne strukture, uključujući eliminaciju visokih oficira i uništavanje ključnih objekata za upravljanje vatrom. Potvrda smrti komandanta mornarice Iranske revolucionarne garde predstavlja ozbiljan udarac iranskoj vojnoj strukturi. Suština ovih udara jeste sistematsko slabljenje komandnih i operativnih kapaciteta Irana. Takve operacije su dugotrajne, ali ključne za degradaciju vojnih sposobnosti.

Američki državni sekretar Marko Rubio ukinuo je vize i zelene karte grupi iranskih državljana povezanih sa režimom. Ova odluka šalje jasnu poruku da SAD neće tolerisati podršku neprijateljskim strukturama na svojoj teritoriji. Cene nafte porasle su za gotovo 45% od početka eskalacije, što već vrši pritisak na globalnu ekonomiju. Posebno je pogođena Kina, koja se već suočava sa slabom potrošnjom i padom spoljne tražnje. Kombinacija rastućih troškova i usporenog rasta predstavlja ozbiljan izazov za kinesku ekonomiju.

Prema izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW), Iran je delimično promenio taktiku i počeo da koristi više krstarećih raketa. Napadi su obuhvatili više zemalja regiona, uključujući Kuvajt, Katar, UAE i Saudijsku Arabiju, dok su mete u Izraelu takođe bile pogođene. Istovremeno, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izvestio je o novim ruskim napadima na civilnu i energetsku infrastrukturu, sa žrtvama među civilima i velikim razaranjima.

Poljska najavljuje strateške vojne vežbe radi testiranja spremnosti za potencijalni sukob, dok ruski vojni blogeri sve otvorenije ukazuju na probleme u sopstvenom sistemu i rastuće prednosti Ukrajine u oblasti dronova i inovacija.

Odluka Evropske komisije da izdvoji 1,5 milijardi evra za podršku evropskoj i ukrajinskoj odbrani, kao i dodatnih 1,4 milijarde evra prihoda od zamrznute ruske imovine, potvrđuje stratešku transformaciju Evropske unije iz primarno ekonomske u bezbednosno-političku strukturu. EK je saopštila da je odobrila radni program od 1,5 milijardi evra u okviru Programa evropske odbrambene industrije (EDIP), čiji je cilj jačanje i modernizacija evropske odbrambene industrije. Precizirala je da će 260 miliona evra biti izdvojeno "Instrumentu za podršku Ukrajini" EDIP-a za ulaganje u zajedničke projekte za jačanje vojnih proizvodnih kapaciteta "ključnih odbrambenih komponenti i proizvoda, uključujući sisteme za borbu protiv dronova, rakete i municiju", kako u Ukrajini, tako i širom Evrope.

Ovaj proces prati i ubrzana konverzija nemačke industrije ka vojnoj proizvodnji, što predstavlja istorijski zaokret u politici Berlina i signal dugoročne pripreme za produženi sukob. Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) navodi da se domaća industrija ubrzano okreće vojnoj proizvodnji, jer tu mnoga preduzeća vide svoju šansu. U anketi članica DIHK, skoro trećina anketiranih firmi iz industrijskog sektora vidi prilike za sopstveni poslovni model u sektoru bezbednosti i odbrane.

Istovremeno, američki institucionalni sistem šalje signal stabilnosti unutar NATO-a. Iako je predsednik SAD Donald Tramp rekao da "apsolutno razmatra" povlačenje svoje zemlje iz NATO, na putu mu stoji zakon iz 2023. godine koji postavlja uslov da se s povlačenjem iz Alijanse složi dve trećine senatora u Kongresu SAD. Američka TV mreža CNN podseća da se radi o zakonu koji su zajednički predložili tadašnji republikanski senator, a sada državni sekretar Marko Rubio i demokratski senator Tim Kejn iz Virdžinije. Zakon je na snazi od 2024. godine kao Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, u vreme kad je na vlasti bio predsednik iz Demokratske partije Džozef Bajden. Usvajanje pravila da predsednik ne može jednostrano povući SAD iz Alijanse bez dvotrećinske podrške Senata značajno smanjuje rizik od strateških iznenađenja. Ovi signali jasno ukazuju da Zapad ulazi u fazu dugotrajnog bezbednosnog nadmetanja sa revizionističkim silama, uz institucionalno i industrijsko prilagođavanje novoj realnosti.

Izjave predsednika Ukrajine o najboljoj situaciji na frontu u poslednjih deset meseci ukazuju na relativnu stabilizaciju linija i povećanje operativne efikasnosti ukrajinskih snaga. "Ofanziva koju su planirali za mart je otkazana delovanjem naših oružanih snaga. Zbog toga će Rusi sada jednostavno pojačati svoje napade. Sve u svemu, linija fronta je stabilna. Situacija je složena, ali najbolja je bila u poslednjih 10 meseci", rekao je Zelenski, pozivajući se na podatke ukrajinske i britanske obaveštajne službe, prenosi Rojters. Ovaj trend prati i povećana sposobnost Ukrajine da projektuje silu duboko u rusku teritoriju. Istovremeno, napadi na ruske naftne terminale, koji su prema procenama izazvali štetu od oko milijardu dolara, predstavljaju ključni element nove strategije, gađanje energetske infrastrukture kao osnove ratne ekonomije Rusije. "Samo u Primorsku, napadi su uništili naftu vrednu 200 miliona dolara", objavio je Fajnenšel tajms, citirajući neimenovanog zapadnog bezbednosnog zvaničnika. Ti napadi dronovima "ometaju sposobnost Rusije da iskoristi rast cena sirove nafte, podstaknut ratom na Bliskom istoku", ocenio je Fajnenšel tajms, dodajući da ukrajinski napadi "ističu slabosti u ruskoj odbrani od dronova". Time se rat prenosi iz zone fronta u sferu ekonomskog iscrpljivanja.

Paralelno, Rusija se suočava sa nizom incidenata unutar sopstvenog vojnog sistema, uključujući pad transportnog aviona na Krimu i pogibiju visokog komandanta Severne flote. Komandant Združenog vazduhoplovnog korpusa ruske Severne flote poginuo je u padu vojnog transportnog aviona An-26 na Krimu 31. marta, preneo je ruski servis britanske RTV BBC pozivajući se na izvore u Severnoj floti. Ovi događaji ukazuju na moguće sistemske probleme u komandno-operativnoj strukturi i bezbednosnim procedurama. Dodatni indikator unutrašnjih slabosti dolazi iz neformalnih izvora, ruski vojni blogeri sve otvorenije ukazuju na tehnološko zaostajanje, posebno u oblasti dronova, gde Ukrajina preuzima inicijativu zahvaljujući fleksibilnijem i manje birokratizovanom sistemu inovacija. Rat ulazi u fazu iscrpljivanja u kojoj Ukrajina pokušava da kompenzuje demografske i resursne razlike kroz tehnološku superiornost i napade na ključne ekonomske tačke Rusije.

Evropska unija nastavlja da politički i simbolički konsoliduje podršku Ukrajini. EU je saopštila da su na godišnjicu masakra njeni visoki predstvnici posetili Buču kako bi odali počast žrtvama u tom ukrajinskom gradu i potvrdili nepoklobljivu posvećenost u obezbeđivanju pune odgovornosti Rusije za sva dela počinjena u Ukrajini. "Okupili smo se danas u Kijevu i Buči kako bismo odali počast žrtvama masovnih zločina u Buči, počinjenih tokom privremene ruske okupacije delova Kijevske oblasti 2022. godine, i da potvrdimo našu nepokolebljivu posvećenost obezbeđivanju pune odgovornosti Ruske Federacije za sva kršenja međunarodnog prava u ili protiv Ukrajine, uključujući agresiju kojom se krši Povelja UN", navodi se u zajedničkom saopštenju povodom neformalnog sastanka.

Istovremeno, Moldavija se povlači iz Zajednice nezavisnih država (ZND) pošto je parlament te zemlje glasao za otkazivanje Sporazuma o osnivanju i Statuta ZND. Time Moldavija ubrzava svoj geopolitički zaokret napuštanjem Zajednice nezavisnih država, čime formalno prekida institucionalne veze sa postsovjetskim prostorom. Kako je objavio portal moldovalive.md, postupak izlaska pokrenulo je ministarstvo spoljnih poslova tvrdeći da ZND ne poštuje osnovne vrednosti i principe te zajednice. Ovaj potez ima dugoročne implikacije po stabilnost regiona, posebno u kontekstu pitanja Pridnjestrovlja. Kišinjev je optužio Rusiju za kršenje propisa koji zahtevaju od članica ZND da poštuju teritorijalni integritet i nepovredivost postojećih granica, navodeći kao primere ratove Rusije u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini. Pres služba moldavskog parlamenta navela je u saopštenju da je otkazivanje sporazuma o ZND prirodno i neizbežno, s obzirom na cilj Moldavije da postane članica EU.

Na unutrašnjem planu EU, pojavljuju se tenzije oko pitanja kontrole informacija i odnosa sa američkim tehnološkim kompanijama. Evropska komisija odbacila je kao neosnovane i neutemeljene tvrdnje iz izveštaja Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma SAD da je preko Zakona o digitalnim uslugama (DSA) sprovodila cenzuru američkih društvenih mreža. Ovo je navedeno u odgovoru na poslaničko pitanje koje je Evropskoj komisiji uputio evroposlanik Horhe Martin Frias, a koje se odnosilo upravo na optužbe iz američkog izveštaja o navodnom pritisku na platforme. U pitanju je ukazano na tvrdnje republikanaca iz američkog Kongresa da je Komisija, kroz mehanizme DSA i radne grupe za borbu protiv dezinformacija, navodno vršila pritisak na digitalne platforme da uklanjaju sadržaj koji odstupa od zvaničnih narativa EU, uključujući teme poput pandemije COVID-19, ilegalnih migracija i rodne ideologije. Takođe se navodi da su platforme bile suočene sa pretnjama ili pokretanjem postupaka kako bi promenile svoja pravila, kao i da je Komisija učestvovala u sastancima sa platformama uoči najmanje osam izbora od 2023. godine u šest država članica, uključujući Rumuniju, s ciljem ograničavanja političkog govora. Demanti Evropske komisije o navodnoj cenzuri ukazuje na osetljivost teme i potencijalni sukob između regulatorne politike EU i slobode digitalnih platformi.

Dva paralelna skandala u Mađarskoj dodatno produbljuju sumnje u usklađenost Budimpešte sa evropskom bezbednosnom politikom. Navodi o infiltraciji tajnih službi u opozicionu stranku Tisa otvaraju pitanje zloupotrebe bezbednosnog aparata u političke svrhe, dok procurili snimci sugerišu da ministar spoljnih poslova Peter Sijarto prenosi poverljive informacije Rusiji. Ovi događaji ukazuju na postojanje „unutrašnjeg geopolitičkog disonantnog čvora“ unutar EU – države članice koja formalno pripada zapadnom bloku, ali operativno održava bliske veze sa Moskvom.

Turska nastavlja da jača svoju ulogu regionalnog posrednika. Sastanak Zelenskog i turskog rukovodstva u Istanbulu potvrđuje ambiciju Ankare da ostane ključni igrač u crnomorskom i širem evroazijskom prostoru. Istovremeno, proces normalizacije odnosa između Turske i Jermenije ulazi u završnu fazu, sa mogućim otvaranjem granica. Ovo bi značajno promenilo geopolitičku dinamiku Južnog Kavkaza i smanjilo ruski uticaj u regionu.

Izjava lidera proruske vojne hunte u Burkini Faso da „demokratija ubija“ predstavlja otvoreni ideološki raskid sa zapadnim modelom upravljanja. Ovakvi narativi sve su prisutniji u Sahelu i ukazuju na rastući uticaj alternativnih modela vlasti, često uz podršku Rusije i drugih spoljnopolitičkih aktera.

Aktuelni procesi u svetu ukazuju na ulazak međunarodnog sistema u fazu dugotrajnog, višeslojnog nadmetanja. Ključne karakteristike ove faze su militarizacija ekonomija i industrija, erozija međunarodnih normi, fragmentacija političkih blokova, sve veća uloga tehnologije u ratovanju, rastući značaj energetike kao geopolitičkog oružja. Svet se udaljava od modela stabilnog poretka i ulazi u period povećane neizvesnosti, gde će ključni faktori moći biti brzina prilagođavanja, tehnološka superiornost i sposobnost političkog upravljanja krizama.