Četvorogodišnja ekonomska kriza, hiperinflacija i migracija skoro 20 odsto stanovništva potvrđuju da je Kuba u krizi, izveštava Gardijan.
Nakon razgovora sa pet visokih diplomatskih zvaničnika iz različitih zemalja, zaključak je da je Trampov mogući plan za promenu režima na Kubi da izgladnjuje zemlju dok ljudi ne izađu na ulice, a zatim da sledi intervencija SAD.
Do sada, otpravnik poslova SAD, Majk Hamer, nije javno podelio nikakav detaljan plan.
Međutim, jedan od sagovornika je rekao da su pomenuta ljudska prava i obustavljanje snabdevanja naftom ostrva. Neki se nadaju da bi glasine o razgovorima na visokom nivou u Meksiku između kubanske vlade, koju predstavlja general Alehandro Kastro Espin, sin bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, i američkih zvaničnika mogle rezultirati dogovorom, ali za sada nema znakova napretka.
Spremni na sve scenarije
Međutim, diplomate u Havani se spremaju za tu alternativnu taktiku - zemlja će gladovati, ljudi će izaći na ulice, a onda će SAD intervenisati.
- Trudimo se da ostanemo hladne glave. Ambasade su spremne da planiraju neočekivano, nadamo se da ćemo uspeti - rekao je jedan od ambasadora u Havani.
Raste zabrinutost da nestašica goriva ometa napore Svetskog programa za hranu (WFP) UN da ublaži patnje nakon prošlogodišnjeg uragana Melisa. Organizacija, koja je i dalje prisutna na ostrvu, sada mora da planira novu, mnogo veću krizu.
- Već vidimo uticaj na dostupnost svežih proizvoda u gradovima - rekao je Etjen Laband, direktor Svetskog programa za hranu (WFP) za Kubu. Diplomate su zabrinute zbog sve veće nestašice goriva, zatim struje i vode, i problema sa transportom hrane. Kažu da više nije pitanje meseci već nedelja pre nego što se katastrofa dogodi, posebno za ljude koji žive u gradovima.
Tramp izazvao kubansku krizu
Najnovija kriza na Kubi usledila je nakon izvršne naredbe koju je Donald Tramp potpisao u januaru, kojom su uvedene carine svakoj zemlji koja isporučuje naftu Kubi. Uprkos negodovanju tradicionalnih saveznika Kube, Kine i Rusije, pretnja se pokazala efikasnom.
Čak je i Meksiko, koji je prošle godine zamenio Venecuelu kao najvećeg dobavljača nafte na ostrvo, prestao da šalje tankere, iako je njegova predsednica Klaudija Šejnbaum upozorila na humanitarnu katastrofu na ostrvu i poslala 800 tona pomoći.
- Niko ne može ignorisati situaciju koju kubanski narod trenutno doživljava zbog sankcija koje Sjedinjene Države nameću na veoma nepravedan način - rekla je ona u utorak.
Posledice američkog naftnog embarga stigle su brže nego što je iko očekivao, što je dodatno zabrinulo diplomate. Sve tri avio-kompanije koje prevoze turiste na Kubu iz Kanade obustavile su svoje usluge prošle nedelje zbog nedostatka mlaznog goriva na ostrvu. Dve ruske avio-kompanije su sledile taj primer. Svih pet prevoznika je započelo proces repatrijacije putnika.
Pošto embargo na naftu sve više utiče na sposobnost kubanske vlade da generiše prihode, Kubanci van diplomatskih enklava počeli su da se pripremaju za život bez goriva. Kubanska vlada je već zatvorila univerzitete, srednje škole i deo državne administracije, i smanjila javni prevoz kako bi uštedela resurse. U međuvremenu, diplomate prave planove za odlazak ako se situacija brzo pogorša.
Autor: Iva Besarabić
